Дан 273 од 365

Ис 52:1–54:17

52:1 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.

52:2 Отреси прах са себе, устани, сједи, Јерусалиме; скини окове с врата својега, заробљена кћери Сионска.

52:3 Јер овако вели Господ: забадава се продадосте, и искуписте се без новаца.

52:4 Јер овако вели Господ Господ: у Мисир сиђе мој народ прије да ондје живе као дошљаци, али Асирци им чинише силу ни за што.

52:5 А сада што ћу ту? вели Господ; јер је народ мој заборављен ни за што; који владају њим, цвијеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.

52:6 Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: ево ме.

52:7 Како су красне на горама ноге онога који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује.

52:8 Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запјевати, јер ће очима видјети гдје Господ води натраг Сион.

52:9 Кликујте и пјевајте, развалине Јерусалимске, јер Господ утјеши народ свој, избави Јерусалим.

52:10 Загали Господ свету мишицу своју пред свијем народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.

52:11 Отступите, отступите, изидите одатле, не дотичите се ничега нечиста; изидите испред њега, очистите се ви који носите суде Господње.

52:12 Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бјежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев.

52:13 Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.

52:14 Како се многи зачудише теби, што бијаше нагрђен у лицу мимо свакога човјека, и у стасу мимо синове човјечије,

52:15 Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред њим затиснути уста своја, јер ће видјети што им није казивано и разумјеће што нијесу слушали.

53:1 Ко вјерова проповиједању нашему, и мишица Господња коме се откри?

53:2 Јер изниче пред њим као шибљика, и као коријен из сухе земље; не би обличја ни љепоте у њега; и видјесмо га, и не бјеше ништа на очима, чега ради бисмо га пожељели.

53:3 Презре бјеше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо.

53:4 А он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи.

53:5 Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.

53:6 Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на њ безакоње свијех нас.

53:7 Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори уста својих.

53:8 Од тјескобе и од суда узе се, а род његов ко ће исказати? јер се истрже из земље живијех и за пријеступе народа мојега би рањен.

53:9 Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем, јер не учини неправде, нити се нађе пријевара у устима његовијем.

53:10 Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за гријех, видјеће натражје, продуљиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.

53:11 Видјеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.

53:12 Зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли.

54:1 Весели се, нероткињо која не рађаш, запјевај и покликни ти, која не трпиш мука од порођаја, јер пуста има више дјеце него ли она која има мужа, вели Господ.

54:2 Рашири мјесто шатора својега, и завјеси стана твојега нека се разастру, не брани, продуљи ужа своја, коље своје утврди.

54:3 Јер ћеш се надесно и налијево распространити, и сјеме ће твоје наслиједити народе, и пусте ће градове населити.

54:4 Не бој се, јер се нећеш осрамотити, и немој се стидјети, јер нећеш бити пријекорна, него ћеш заборавити срамоту младости своје, и пријекора удовишта својега нећеш се више сјећати.

54:5 Јер ти је муж творац твој, име му је Господ над војскама, и избавитељ ти је светац Израиљев, Бог свој земљи зваће се.

54:6 Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ.

54:7 Замало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те.

54:8 У малом гњеву сакрих за час лице своје од тебе, али ћу те вјечном милошћу помиловати, вели избавитељ твој Господ.

54:9 Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгњевити на те нити ћу те карати.

54:10 Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, опет милост моја неће се одмакнути од тебе, и завјет мира мојега неће се поколебати, вели Господ, који ти је милостив.

54:11 Невољнице, коју вјетар размеће, која си без утјехе, ево ја ћу намјестити камење твоје на мрамору порфирном, и основаћу те на сафирима.

54:12 И начинићу ти прозоре од кристала, и врата од камена рубина, и све међе твоје од драгога камења.

54:13 А синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји.

54:14 Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити.

54:15 Гле, биће их који ће се сабирати на те, али неће бити од мене; који се год саберу на те, пашће.

54:16 Гле, ја сам створио ковача који распаљује угљевље и вади оруђе за свој посао, ја сам створио и крвника да убија.

54:17 Никако оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду сапрећеш. То је нашљедство слуга Господњих и правда њихова од мене, вели Господ.

1 Кор 15:1–28

1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

2 Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.

3 Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,

4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

6 А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;

7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

8 А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.

9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

10 Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

11 Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.

12 А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?

13 И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.

14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

15 А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.

16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

17 А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.

18 Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.

19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.

20 Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.

21 Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.

22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.

23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;

24 Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25 Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

26 А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.

27 Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.

28 А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

Јов 18:1–8

1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:

2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.

3 Зашто се мисли да смо као стока? зашто смо гадни у вашим очима?

4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стијена се премјестити са својега мјеста?

5 Да, видјело безбожнијех угасиће се, и искра огња њихова неће сијати.

6 Видјело ће помркнути у шатору његову, и жижак ће се његов угасити у њему.

7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намјера.

8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;