Дан 274 од 365

Ис 55:1–57:21

55:1 Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новаца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новаца и без плате вина и млијека.

55:2 Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести што је добро, и душа ће се ваша насладити претилине.

55:3 Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завјет вјечан, милости Давидове истините.

55:4 Ево, дадох га за свједока народима, за вођа и заповједника народима.

55:5 Ево, зваћеш народ којега нијеси знао, и народи који те нијесу знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твојега и свеца Израиљева, јер те прослави.

55:6 Тражите Господа, док се може наћи; призивајте га, докле је близу.

55:7 Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много.

55:8 Јер мисли моје нијесу ваше мисли, нити су ваши путови моји путови, вели Господ;

55:9 Него колико су небеса више од земље, толико су путови моји виши од ваших путова, и мисли моје од ваших мисли.

55:10 Јер како пада дажд или снијег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје сјемена да се сије и хљеба да се једе,

55:11 Тако ће бити ријеч моја кад изиде из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити што ми је драго, и срећно ће свршити на што је пошљем.

55:12 Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови пјеваће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

55:13 Мјесто трња никнуће јела, мјесто коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вјечан знак, којега неће нестати.

56:1 Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити.

56:2 Благо човјеку који тако чини, и сину човјечијему који се држи тога чувајући суботу да је не оскврни, чувајући руку своју да не учини зла.

56:3 И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свога народа; и нека не говори ушкопљеник: гле, ја сам сухо дрво.

56:4 Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,

56:5 Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.

56:6 А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завјет мој,

56:7 Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима.

56:8 Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: још ћу му сабрати осим онијех који су сабрани.

56:9 Све звијери пољске, ходите да једете, све звијери шумске.

56:10 Сви су му стражари слијепи, ништа не знају, сви су пси нијеми, не могу лајати, санљиви су, леже, мио им је дријемеж.

56:11 И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свога краја.

56:12 Ходите, узећу вина и напићемо се силовита пића, и сјутра ће бити као данас, и још много више.

57:1 Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сјећа да се пред зло узима праведник;

57:2 Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правијем путем.

57:3 А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.

57:4 Ким се ругате? на кога разваљујете уста и плазите језик? нијесте ли синови преступнички, сјеме лажно?

57:5 Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленијем дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменијем.

57:6 Дио ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој дио; њему љеваш наљев свој, приносиш дар; тијем ли ћу се умирити?

57:7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

57:8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; отступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, гдје угледаш мјесто.

57:9 Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понизујеш се до гроба.

57:10 Од даљнога пута свога уморна не кажеш: залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

57:11 И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и нијеси се мене опомињала нити си марила? што ја мучах одавна, зато ли ме се не бојиш?

57:12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дјела; али ти неће помоћи.

57:13 Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све вјетар однијети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наслиједиће земљу и добиће свету гору моју.

57:14 И рећи ће се: поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мојега.

57:15 Јер овако говори високи и узвишени, који живи у вјечности, којему је име свети: на висини и у светињи станујем и с онијем ко је скрушена срца и смјерна духа оживљујући дух смјернијех и оживљујући срце скрушенијех.

57:16 Јер се нећу једнако прети нити ћу се довијека гњевити, јер би ишчезнуо преда мном дух и душе које сам створио.

57:17 За безакоње лакомости његове разгњевих се, и ударих га, сакрих се и разгњевих се, јер одметнувши се отиде путем срца својега.

57:18 Видим путове његове, али ћу га исцијелити, водићу га и даћу опет утјеху њему и његовијем који туже.

57:19 Ја стварам плод уснама: мир, мир оному ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцијелићу га.

57:20 А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоту и блато.

57:21 Нема мира безбожницима, вели Бог мој.

1 Кор 15:29–58

29 Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?

30 И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?

31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.

32 Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.

33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

34 Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.

35 Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?

36 Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.

37 И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

38 А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.

39 Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

40 И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

41 Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42 Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

43 Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;

44 Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.

45 Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.

46 Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.

47 Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.

48 Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.

49 И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.

50 А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.

51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.

52 Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.

55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?

56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.

Јов 18:9–21

9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.

10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.

11 Отсвуда ће га страхоте страшити и тјераће га устопце.

12 Изгладњеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.

13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.

14 Ишчупаће се из стана његова узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.

15 Наставаће се у шатору његову, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.

16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасјећи гране његове.

17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама.

18 Одагнаће се из свјетлости у мрак, и избациће се из свијета.

19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његову, нити какога остатка у становима његовијем.

20 Чудиће се дану његову који буду послије њега, а који су били прије обузеће их страх.

21 Таки су станови безаконикови, и тако је мјесто онога који не зна за Бога.