Дан 278 од 365

Ис 66:1–24

1 Овако вели Господ: небо је пријесто мој и земља подножје ногама мојим: гдје је дом који бисте ми сазидали, и гдје је мјесто за моје почивање?

2 Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ; али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дркће од моје ријечи.

3 Ко коље вола, то је као да убије човјека; ко коље овцу, то је као да закоље пса; ко приноси дар, то је као да принесе крв свињећу; ко кади кадом, то је као да благослови идола. То они изабраше на путовима својим, и души се њиховој миле гадови њихови.

4 Изабраћу и ја према неваљалству њихову, и пустићу на њих чега се боје; јер звах а нико се не одазва, говорих а они не слушаше, него чинише што је зло преда мном и изабраше што мени није по вољи.

5 Слушајте ријеч Господњу, који дркћете од његове ријечи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мојега ради, говоре: нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити.

6 Вика иде из града, глас из цркве, глас Господњи који плаћа непријатељима својим.

7 Она се породи прије него осјети болове, прије него јој дођоше муке, роди дјетића.

8 Ко је игда чуо то? ко је видио тако што? Може ли земља родити у један дан? може ли се народ родити уједанпут? а Сион роди синове своје чим осјети болове.

9 Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ: еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода? вели Бог твој.

10 Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте.

11 Јер ћете сати сисе од утјехе његове, и наситићете се, саћете и наслађиваћете се у свјетлости славе његове.

12 Јер овако вели Господ: гле, ја ћу као ријеку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на кољенима.

13 Као кад кога мати његова тјеши тако ћу ја вас тјешити, и утјешићете се у Јерусалиму.

14 Видјећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама његовијем и гњев на непријатељима његовијем.

15 Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као вихор, да излије гњев свој у јарости и пријетњу у пламену огњеном.

16 Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком тијелу, и много ће бити побијенијех од Господа.

17 Који се освештавају и који се очишћају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињеће и ствари гадне и мише, сви ће изгинути, вели Господ.

18 А ја знам дјела њихова и мисли њихове, и доћи ће вријеме, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видјеће славу моју.

19 И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на даљна острва, која не чуше гласа о мени нити видјеше славе моје, и јављаће славу моју по народима.

20 И сву ће браћу вашу из свијех народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чисту суду у дом Господњи.

21 И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ.

22 Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати сјеме ваше и име ваше.

23 И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тијело да се поклони преда мном, вели Господ.

24 И излазиће и гледаће мртва тјелеса онијех људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умријети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком тијелу.

Јер 1:1–19

1 Ријечи Јеремије сина Хелкијина између свештеника који бијаху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

2 Којему дође ријеч Господња у вријеме Јосије сина Амонова, цара Јудина, тринаесте године царовања његова,

3 И у вријеме Јоакима сина Јосијина, цара Јудина, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијина над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петога мјесеца.

4 И дође ми ријеч Господња говорећи:

5 Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

6 А ја рекох: ох, Господе, Господе! ево, не знам говорити, јер сам дијете.

7 А Господ ми рече: не говори: дијете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем.

8 Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

9 И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: ето, метнух ријечи своје у твоја уста.

10 Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

11 Послије ми дође ријеч Господња говорећи: шта видиш, Јеремија? И рекох: видим прут бадемов.

12 Тада ми рече Господ: добро си видио, јер ћу настати око ријечи своје да је извршим.

13 Опет ми дође ријеч Господња другом говорећи: шта видиш? И рекох: видим лонац гдје ври, и предња му је страна према сјеверу.

14 Тада ми рече Господ: са сјевера ће навалити зло на све становнике ове земље.

15 Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из сјевернијех царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој пријесто на вратима Јерусалимским и око свијех зидова његовијех и око свијех градова Јудинијех.

16 И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се дјелу руку својих.

17 Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповиједити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

18 Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове мједене свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском.

19 Они ће ударити на те, али те не ће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.

2 Кор 3:1–18

1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

4 А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

5 Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

6 Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

8 Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

12 Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

14 Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

15 Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

17 А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

18 Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.

Јов 19:14–29

14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховијем.

16 Зовем слугу својега, а он се не одзива, а молим га устима својим.

17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

18 Ни дјеца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

19 Мрзак сам свјема невјернијем својим, и које љубљах посташе ми противници.

20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мојега не можете да се наситите?

23 О кад би се написале ријечи моје! кад би се ставиле у књигу!

24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вјечни спомен кад би се урезале!

25 Али знам да је жив мој искупитељ, и на пошљедак да ће стати над прахом.

26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу свом видјети Бога.

27 Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

28 Него би требало да речете: зашто га гонимо? кад је коријен бесједе у мени.

29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.