Дан 277 од 365

Ис 64:1–65:25

64:1 О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе,

64:2 Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе.

64:3 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и горе се растапаху од тебе.

64:4 Откако је вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Бога осим тебе да би тако учинио онима који га чекају.

64:5 Сретао си онога који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим; гле, ти си се разгњевио што гријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

64:6 Али сви бијасмо као нечисто што, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као вјетар однесоше нас.

64:7 Никога не би да призива име твоје, да устане да се тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.

64:8 Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као, а ти си наш лончар, и сви смо дјело руку твојих.

64:9 Господе, не гњеви се веома, и не помињи довијека безакоња; ево, погледај; ми смо сви твој народ.

64:10 Градови светости твоје опустјеше; Сион опустје, Јерусалим поста пустош.

64:11 Дом наше светиње и наше красоте, у ком те славише оци наши, изгорје огњем, и све што нам бјеше драго потрвено је.

64:12 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и мучати, и једнако нас мучити?

65:1 Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: ево ме, ево ме.

65:2 Вас дан пружах руке своје народу непокорну, који иде за својим мислима путем који није добар,

65:3 Народу, који ме једнако гњеви у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама;

65:4 Који сједе код гробова и ноћују у пећинама, једу месо свињеће и јуха им је нечиста у судовима;

65:5 Који говоре: одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе. Ти су дим у ноздрвама мојим, огањ који гори вас дан.

65:6 Ето, написано је преда мном: нећу мучати, него ћу платити, платићу им у њедра.

65:7 За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измјерићу им у њедра плату за дјела која чинише од почетка.

65:8 Овако вели Господ: као кад ко нађе вина у грозду, па рече: не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свијех,

65:9 Јер ћу извести сјеме из Јакова и из Јуде нашљедника горама својим, и наслиједиће их избраници моји, и слуге моје населиће се ондје.

65:10 А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мојему који ме тражи.

65:11 А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и љевате наљев Менију,

65:12 Вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи.

65:13 Зато овако вели Господ Господ: гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидјети.

65:14 Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.

65:15 И оставићете име своје избранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом.

65:16 Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинијем; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинијем; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.

65:17 Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и што је прије било неће се помињати нити ће на ум долазити.

65:18 Него се радујте и веселите се довијека ради онога што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост.

65:19 И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега, и неће се више чути у њему плач ни јаук.

65:20 Неће више бити ондје малога дјетета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дијете умирати од сто година, а грјешник од сто година биће проклет.

65:21 И они ће градити куће и сједјеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов.

65:22 Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мојему бити као дани дрвету, и избраницима ће мојим оветшати дјела руку њиховијех.

65:23 Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити сјеме благословенијех од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.

65:24 И прије него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити.

65:25 Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ.

2 Кор 2:1–17

1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

6 Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

7 Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

10 А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

12 А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

13 Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију.

14 Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

17 Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Пс 118:1–29

1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

2 Нека рече Израиљ да је довијека милост његова;

3 Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова;

4 Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова.

5 Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

6 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

7 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

8 Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека;

9 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

10 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

11 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

12 Опколише ме као пчеле сат, и уласише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

13 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

14 Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде спаситељ.

15 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "десница Господња даје силу;

16 Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

17 Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња.

18 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

19 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

20 "Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

21 Хвалим те, што си ме услишио, и постао ми спаситељ.

22 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

23 То би од Господа и дивно је у нашим очима.

24 Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

25 О Господе, помози! о Господе, дај да буде у напредак!

26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.

27 Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику.

28 Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвишујем.

29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека.