Дан 28 од 365

2 Мој 3:1–4:31

3:1 А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту својему, свештенику Мадијамскому, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.

3:2 И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.

3:3 И Мојсије рече: идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина.

3:4 А Господ кад га видје гдје иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: ево ме.

3:5 А Бог рече: не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш света земља.

3:6 Још рече: ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бијаше гледати у Бога.

3:7 И рече Господ: добро видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.

3:8 И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу гдје млијеко и мед тече, на мјесто гдје су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.

3:9 И сада ево вика синова Израиљевијех дође преда ме, и видјех муку, којом их муче Мисирци.

3:10 Сада хајде да те пошљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.

3:11 А Мојсије рече Богу: ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?

3:12 А Бог му рече: ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.

3:13 А Мојсије рече Богу: ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: како му је име? шта ћу им казати?

3:14 А Господ рече Мојсију: ја сам онај што јест. И рече: тако ћеш казати синовима Израиљевијем: који јест, он ме посла к вама.

3:15 И опет рече Бог Мојсију: овако кажи синовима Израиљевијем: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довијека, и то је спомен мој од кољена на кољено.

3:16 Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: доиста обидох вас, и видјех како вам је у Мисиру.

3:17 Па рекох: извешћу вас из невоље Мисирске у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Ферезејску и Јевејску и Јевусејску, у земљу гдје тече млијеко и мед.

3:18 И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старјешине Израиљске отићи к цару Мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски срете нас, па ти се молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему.

3:19 А ја знам да вам неће допустити цар Мисирски да изидете без руке крјепке.

3:20 Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свијем чудесима својим, која ћу учинити у њему: и послије ће вас пустити.

3:21 И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;

3:22 Него ће свака жена заискати у сусједе своје и у домаћице своје накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и оплијенићете Мисир.

4:1 А Мојсије одговори и рече: али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио.

4:2 А Господ му рече: шта ти је то у руци? А он одговори: штап.

4:3 А Бог му рече: баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побјеже од ње.

4:4 А Господ рече Мојсију: пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

4:5 То учини, рече Господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховијех, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

4:6 И опет му рече Господ: тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег.

4:7 А Бог му рече: тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово.

4:8 Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак.

4:9 Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из ријеке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.

4:10 А Мојсије рече Господу: молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам споријех уста и спора језика.

4:11 А Господ му рече: ко је дао уста човјеку? или ко може створити нијема или глуха или оката или слијепа? зар не ја, Господ?

4:12 Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

4:13 А Мојсије рече: молим те, Господе, пошљи онога кога треба да пошљеш.

4:14 И разгњеви се Господ на Мојсија, и рече му: није ли ти брат Арон Левит? знам да је он рјечит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу својем.

4:15 Њему ћеш казати и метнућеш ове ријечи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовијем устима, и учићу вас шта ћете чинити.

4:16 И он ће мјесто тебе говорити народу, и он ће бити теби мјесто уста а ти ћеш бити њему мјесто Бога.

4:17 А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

4:18 И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту својему, и рече му: пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли јоште у животу. И рече Јотор Мојсију: иди с миром.

4:19 И рече Господ Мојсију у земљи Мадијамској: иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

4:20 И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу Мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

4:21 И рече Господ Мојсију: кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народа.

4:22 А ти ћеш рећи Фараону: овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

4:23 И казах ти: пусти сина мојега да ми послужи. А ти га не хтје пустити; ево ја ћу убити сина твојега, првенца твојега.

4:24 И кад бијаше на путу у гостионици, дође к њему Господ и шћаше да га убије.

4:25 А Сефора узе оштар нож, и обреза сина својега, и окрајак баци к ногама његовијем говорећи: ти си ми крвав заручник.

4:26 Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: крвав заручник.

4:27 А Господ рече Арону: изиди у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.

4:28 И Мојсије каза Арону све ријечи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповједи.

4:29 И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старјешине синова Израиљевијех.

4:30 И Арон каза све ријечи, које бјеше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.

4:31 И народ вјерова; и разумјеше да је Господ походио синове Израиљеве и видио невољу њихову; и савивши се поклонише се.

Мт 18:21–35

21 Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

22 Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23 Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

24 И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

25 И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

27 А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

28 А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.

29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

30 А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31 Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

32 Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

34 И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35 Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.

Приче 7:1–9

1 Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе.

2 Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих.

3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својега.

4 Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,

5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима.

6 Јер с прозора дома својега кроз решетку гледах,

7 И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића,

8 Који иђаше улицом покрај угла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној,

9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;