Дан 29 од 365

2 Мој 5:1–6:30

5:1 А послије изиде Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.

5:2 Али Фараон рече: ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.

5:3 А они рекоше: Бог Јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, да не пошље на нас помор или мач.

5:4 А цар Мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његова? Идите на свој посао.

5:5 Још рече Фараон: ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.

5:6 И у исти дан заповједи Фараон настојницима над народом и управитељима његовијем, и рече:

5:7 Отселе немојте давати народу пљеве за опеке као дослије, нека иду сами и купе себи пљеву.

5:8 А колико су опека дослије начињали толико изгоните и отселе, нити што смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: да идемо да принесемо жртву Богу својему.

5:9 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљивијех ријечи.

5:10 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: тако вели Фараон: ја вам нећу давати пљеве.

5:11 Идите сами и купите себи пљеве гдје нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.

5:12 И разиде се народ по свој земљи Мисирској да чува стрњику мјесто пљеве.

5:13 А настојници наваљиваху говорећи: свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било пљеве.

5:14 И управитељи синова Израиљевијех, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као прије?

5:15 И отидоше управитељи синова Израиљевијех, и повикаше к Фараону говорећи: зашто чиниш тако слугама својим?

5:16 Пљева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.

5:17 А он рече: беспосличите, беспосличите, и зато говорите: да идемо да принесемо жртву Господу.

5:18 Него идите, радите; пљева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.

5:19 И управитељи синова Израиљевијех видјеше да је зло по њих што им се каза: да не буде опека мање на дан.

5:20 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изидоше пред њих.

5:21 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовијем, и дадосте им мач у руку да нас побију.

5:22 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? зашто си ме послао?

5:23 Јер откако изидох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овијем, а ти не избави народа својега.

6:1 А Господ рече Мојсију: сад ћеш видјети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крјепком пустиће их, и истјераће их из земље своје под руком крјепком.

6:2 Још говори Бог Мојсију и рече му: ја сам Господ.

6:3 И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог свемогући, а именом својим Господ не бих им познат.

6:4 И учиних завјет свој с њима да ћу им дати земљу Хананску, земљу у којој бијаху дошљаци, у којој живљаху као странци.

6:5 И чух уздисање синова Израиљевијех, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завјета својега.

6:6 Зато кажи синовима Израиљевијем: ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена Мисирских, и опростићу вас ропства њихова, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим.

6:7 И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена Мисирских.

6:8 Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у нашљедство, ја Господ.

6:9 И Мојсије каза тако синовима Израиљевијем; али не послушаше Мојсија од слабости духа својега и од љутога ропства.

6:10 И Господ рече Мојсију говорећи:

6:11 Иди, кажи Фараону цару Мисирском нека пусти синове Израиљеве из земље своје.

6:12 А Мојсије проговори пред Господом и рече: ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезанијех усана?

6:13 Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповједи им да иду к синовима Израиљевијем и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље Мисирске.

6:14 Ово су поглавице у домовима отаца својих: синови Рувима првенца Израиљева: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове.

6:15 А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове.

6:16 А ово су имена синова Левијевих по породицама њиховијем: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживје сто и тридесет и седам година.

6:17 А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим.

6:18 А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживје сто и тридесет и три године.

6:19 А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим.

6:20 А Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживје Амрам сто и тридесет и седам година.

6:21 А синови Исарови бјеху: Кореј и Нафек и Зехрија.

6:22 А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија.

6:23 А Арон се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара.

6:24 А синови Корејеви бјеху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве.

6:25 И Елеазар син Аронов ожени се једном од кћери Футиловијех, и она му роди Финеса. То су поглавице између отаца Левитских по својим породицама.

6:26 То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: изведите синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.

6:27 То су који говорише Фараону цару Мисирском да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон.

6:28 И кад Господ говораше Мојсију у земљи Мисирској,

6:29 Рече Господ Мојсију говорећи: ја сам Господ; кажи Фараону цару Мисирском све што сам ти казао.

6:30 И Мојсије рече пред Господом: ево сам необрезанијех усана, па како ће ме послушати Фараон?

Мт 19:1–30

1 И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.

2 И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.

3 И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?

4 А он одговарајући рече им: нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?

5 И рече: зато оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

6 Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

7 Рекоше му: зашто дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?

8 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

9 Него ја вама кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

10 Рекоше му ученици његови: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.

11 А он рече им: не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.

12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

13 Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

14 А Исус рече: Оставите дјецу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.

15 И метнувши на њих руке отиде оданде.

16 И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?

17 А он рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.

18 Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;

19 Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самог себе.

20 Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

21 Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

22 А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23 А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

24 И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасити?

26 А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

27 Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо: шта ће дакле бити нама?

28 А Исус рече им: заиста вам кажем да ће те ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.

29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.

30 Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.

Пс 14:1–7

1 Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова;нема никога да добро твори.

2 Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа?

5 Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.