Дан 30 од 365

2 Мој 7:1–8:32

7:1 И Господ рече Мојсију: ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој.

7:2 Говорићеш све што ти заповједим; Арон пак брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје.

7:3 А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи Мисирској.

7:4 И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље Мисирске судовима великим.

7:5 И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.

7:6 И учини Мојсије и Арон, како им заповједи Господ, тако учинише.

7:7 А Мојсију бијаше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.

7:8 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

7:9 Кад вам каже Фараон и рече: учините како чудо, онда реци Арону: узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се прометнути у змију.

7:10 И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповједи Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и прометну се у змију.

7:11 А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем.

7:12 И бацише сваки свој штап, и прометнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождрије њихове штапове.

7:13 И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што бјеше казао Господ.

7:14 И рече Господ Мојсију: отежа срце Фараоново; неће да пусти народа.

7:15 Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био прометнуо у змију узми у руку.

7:16 И реци му: Господ Бог Јеврејски посла ме к теби да ти кажем: пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.

7:17 Зато Господ овако вели: овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у ријеци, и прометнуће се у крв.

7:18 И рибе у ријеци помријеће, и ријека ће се усмрдјети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из ријеке.

7:19 И Господ рече Мојсију: реци Арону: узми штап свој, и пружи руку своју на воде Мисирске, на потоке, на ријеке и на језера њихова и на сва зборишта вода њиховијех; и прометнуће се у крв, и биће крв по свој земљи Мисирској, и по судима дрвенијем и каменијем.

7:20 И учинише Мојсије и Арон како им заповједи Господ; и подигав Арон штап свој удари по води која бјеше у ријеци пред Фараоном и слугама његовијем. И сва вода што бјеше у ријеци прометну се у крв.

7:21 И помријеше рибе што бијаху у ријеци, и усмрдје се ријека тако да не могаху Мисирци пити воде из ријеке, и бјеше крв по свој земљи Мисирској.

7:22 Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што бјеше казао Господ.

7:23 И окренув се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.

7:24 А Мисирци сви копаше око ријеке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из ријеке.

7:25 И наврши се седам дана како ријеку удари Господ.

8:1 И рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ: пусти народ мој, да ми послужи.

8:2 Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама.

8:3 И ријека ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клијети гдје спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твојега и по пећима твојим и по наћвама твојим;

8:4 И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе.

8:5 И рече Господ Мојсију: кажи Арону: пружи руку своју са штапом својим на ријеке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу Мисирску.

8:6 И пружи Арон руку своју на воде Мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу Мисирску.

8:7 Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу Мисирску.

8:8 А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мојега, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу.

8:9 А Мојсије рече Фараону: част да ти је нада мном! докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у ријеци да остану?

8:10 А он рече: до сјутра. А Мојсије рече: биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш.

8:11 Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твојега; само ће у ријеци остати.

8:12 И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које бјеше пустио на Фараона.

8:13 А Господ учини по ријечи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља.

8:14 И на гомиле их гртаху, да је смрдјела земља.

8:15 А кад Фараон видје гдје одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што бјеше казао Господ.

8:16 А Господ рече Мојсију: кажи Арону: пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи Мисирској.

8:17 И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по цијелој земљи Мисирској.

8:18 А гледаше и врачари Мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И бијаху уши по људима и по стоци.

8:19 И рекоше врачари Фараону: ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што бјеше казао Господ.

8:20 А Господ рече Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: овако вели Господ: пусти народ мој да ми послужи.

8:21 Ако ли не пустиш народа мојега, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће Мисирске и земља на којој су.

8:22 Али ћу у тај дан одвојити земљу Гесемску, гдје живи мој народ, и ондје неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи.

8:23 И поставићу разлику између народа својега и народа твојега. Сјутра ће бити знак тај.

8:24 И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његовијех и у сву земљу Мисирску, да се све у земљи поквари од бубина.

8:25 И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: идите, принесите жртву Богу својему овдје у земљи.

8:26 А Мојсије рече: не ваља тако; јер бисмо принијели на жртву Господу Богу својему што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принијели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем?

8:27 Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, као што нам је казао.

8:28 А Фараон рече: пустићу вас да принесете жртву Господу Богу својему у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме.

8:29 А Мојсије рече: ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова сјутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народа да принесе жртву Господу.

8:30 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.

8:31 И учини Господ по ријечи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова; не оста ни једна.

8:32 Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народа.

Мт 20:1–19

1 Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3 И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени,

4 И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако.

6 И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени?

7 Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех.

9 И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош.

10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош.

11 И примивши викаху на господара

12 Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели.

13 А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош?

14 Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби.

15 Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

16 Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех.

17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

18 Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт;

19 И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће.

Приче 7:10–27

10 А гле, срете га жена у одијелу курвинском и лукава срца,

11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,

12 Сад на пољу, сад на улици, код свакога угла вребаше.

13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:

14 Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје;

15 Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.

16 Настрла сам одар свој покривачим везенијем и простиркама Мисирским.

17 Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.

18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни,

20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.

21 Наврати га многим ријечима, глатким уснама одвуче га.

22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,

23 Докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.

24 Зато дакле, дјецо, послушајте ме, и пазите на ријечи уста мојих.

25 Немој да застрањује срце твоје не путове њезине, немој лутати по стазама њезинијем.

26 Јер је многе ранила и оборила, и много је онијех које је све побила.

27 Кућа је њезина пут паклени који води у клијети смртне.