Дан 283 од 365

Јер 8:1–9:26

8:1 У то вријеме, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудинијех и кости кнезова његовијех и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника Јерусалимских;

8:2 И разметнуће се према сунцу и мјесецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.

8:3 И вољеће смрт него живот сав остатак што их остане од овога рода злога, што их остане по свијем мјестима куда их разденем, говори Господ над војскама.

8:4 Још им реци: овако вели Господ: ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?

8:5 Зашто је зашао тај народ Јерусалимски засвагда? Држе се пријеваре, неће да се обрате.

8:6 Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: што учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.

8:7 И рода под небом зна своје вријеме, грлица и ждрао и ласта пазе на вријеме кад долазе; а народ мој не зна суда Господњега.

8:8 Како говорите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.

8:9 Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост?

8:10 Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.

8:11 Јер лијече ране кћери народа мојега овлаш говорећи: мир, мир; а мира нема.

8:12 Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

8:13 Сасвијем ћу их истријебити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се.

8:14 Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде градове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Бог наш умучкао напојивши нас жучи, јер згријешисмо Господу.

8:15 Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.

8:16 Од Дана чу се фркање коња његовијех, од рзања пастуха његовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, градове и који живљаху у њима.

8:17 Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.

8:18 Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.

8:19 Ето вике кћери народа мојега из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар његов зар није у њему? Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?

8:20 Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо.

8:21 Сатрвен сам што је кћи народа мојега сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.

8:22 Нема ли балсама у Галаду? нема ли ондје љекара? зашто се дакле не исцијели кћи народа мојега?

9:1 О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега.

9:2 О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички;

9:3 И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.

9:4 Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада.

9:5 И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.

9:6 Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ.

9:7 Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега?

9:8 Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.

9:9 Зато ли их нећу походити? говори Господ; душа моја неће ли се осветити таком народу?

9:10 За овијем горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгорјеше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побјегоше и отидоше.

9:11 И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живјети.

9:12 Ко је мудар да би разумио? и кому говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгорје као пустиња да нико не пролази?

9:13 Јер Господ рече: што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мојега и не ходише за њим,

9:14 Него ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови,

9:15 Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.

9:16 И расијаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истријебим.

9:17 Овако вели Господ над војскама: гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по вјеште нека дођу,

9:18 И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од вјеђа наших да тече вода.

9:19 Јер се гласно ридање чу од Сиона: како пропадосмо! посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

9:20 Зато, жене, чујте ријеч Господњу и нека прими ухо ваше ријеч уста његовијех, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.

9:21 Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истријеби дјецу с улица и младиће с путова.

9:22 Реци: овако говори Господ: и мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.

9:23 Овако вели Господ: мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.

9:24 Него ко се хвали, нека се хвали тијем што разумије и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

9:25 Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,

9:26 Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стригу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезана срца.

2 Кор 8:14–9:15

8:14 Да у садашње вријеме ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,

8:15 Као што је писано: ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

8:16 А хвала Богу, који је дао таково старање за вас у срце Титово.

8:17 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.

8:18 Посласмо пак с њим и брата, којега је похвала у јеванђељу по свијем црквама.

8:19 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самога Господа славу и вашу добру вољу:

8:20 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,

8:21 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

8:22 А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многијем стварима да је усталац, а сад много већи због великога надања на вас.

8:23 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.

8:24 Покажите дакле на њима свједочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.

9:1 Јер за такову порезу која се купи светима није ми тријебе писати вам;

9:2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност раздражи многе.

9:3 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;

9:4 Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.

9:5 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.

9:6 Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом ће и поожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.

9:7 Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.

9:8 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дјело;

9:9 Као што је писано: просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавијек.

9:10 А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

9:11 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.

9:12 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светијех, него чини те се и многе хвале дају Богу,

9:13 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,

9:14 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.

9:15 А хвала Богу на његову неисказаноме дару.

Јов 20:22–29

22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољнијех удариће на њ.

23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гњева својега, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

24 Кад стане бјежати од оружја гвозденога, простријелиће га лук мједени.

25 Стријела пуштена проћи ће кроз тијело његово, и свијетло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

26 Све ће таме бити сакривене у тајним мјестима његовијем; прождријеће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његову зло ће му бити.

27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

28 Отићи ће љетина дома његова, расточиће се у дан гњева његова.

29 То је дио од Бога човјеку безбожному и нашљедство од Бога за бесједу његову.