Дан 284 од 365

Јер 10:1–11:23

10:1 Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

10:2 Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

10:3 Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;

10:4 Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

10:5 Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

10:6 Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.

10:7 Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.

10:8 Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

10:9 Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.

10:10 А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.

10:11 Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.

10:12 Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

10:13 Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.

10:14 Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

10:15 Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.

10:16 Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.

10:17 Покупи из земље трг свој ти, која сједиш у граду.

10:18 Јер овако вели Господ: гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.

10:19 Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: то је бол, треба да га подносим.

10:20 Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.

10:21 Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

10:22 Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

10:23 Знам, Господе, да пут човјечји није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.

10:24 Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом, да ме не би затро.

10:25 Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.

11:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

11:2 Слушајте ријечи овога завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.

11:3 И реци им: овако вели Господ Бог Израиљев: проклет да је ко не послуша ријечи овога завјета,

11:4 Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи гвоздене говорећи: слушајте глас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,

11:5 Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: амин, Господе.

11:6 Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским говорећи: слушајте ријечи овога завјета, и извршујте их.

11:7 Јер тврдо засвједочавах оцима вашим од кад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако говорећи: слушајте глас мој.

11:8 Али не послушаше и не пригнуше уха својега, него ходише сваки за мислима злога срца својега; зато пустих на њих све ријечи овога завјета, који заповједих да врше а они не вршише.

11:9 Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.

11:10 Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем.

11:11 Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којега неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.

11:12 Тада ће градови Јудини и становници Јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.

11:13 Јер имаш богова, Јудо, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу.

11:14 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој.

11:15 Што ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?

11:16 Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброга рода; али с хуком великога вјетра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.

11:17 Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разгњевили кадећи Валу.

11:18 Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова.

11:19 А ја бијах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више.

11:20 Али, Господе над војскама, судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју.

11:21 Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;

11:22 Зато овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.

11:23 И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.

2 Кор 10:1–18

1 А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.

2 Молим пак да ми не буде тријебе кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо;

3 Јер ако и живимо по тијелу, не боримо се по тијелу.

4 Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

5 И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

6 И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

7 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

8 Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети.

9 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.

11 Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту.

12 Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају.

13 А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.

14 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем,

15 Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно,

16 Да у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу урађено.

17 А који се хвали, Господом нека се хвали.

18 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали.

Пс 119:81–128

81 Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

82 Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: кад ћеш ме утјешити?

83 Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

84 Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

86 Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

89 Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

90 Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

91 По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

92 Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

93 Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

94 Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

96 Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

97 Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

98 Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

99 Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

100 Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

101 Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

102 Од наредаба твојих не отступам; јер си ме ти научио.

103 Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

104 Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

105 Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

108 Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

111 Присвојих откривења твоја зававијек; јер су радост срцу мојему.

112 Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

114 Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

116 Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

118 Обараш све који отступају од наредаба твојих; јер су помисли њихове лаж.

119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

120 Дркће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

122 Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

123 Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

124 Учини слузи својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

125 Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

126 Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

127 Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

128 Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.