Јеремијаглава 10

Тумачење главе (на руском)

1–9. Ничтожество идолов. 10–16. Величие Иеговы. 17–25. Необходимо преклониться пред приговором Иеговы.

1Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Дом Израилев — т. е. находящиеся в плену северные колена (ср. III:11 и сл. VII:12).

2Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Пути язычников — образ жизни язычников и особенно их религия. — Знамения небесные — некоторые необыкновенные явления в мире небесных светил.

3Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Уставы — т. е. основные положения веры. (Об идолах ср. Иc XL:19 и сл. XLI:7; XLIV:12 и сл.)

4Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

5Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Как обточенный столп — точнее: как пугало для птиц в огороде. (Ср. Ис XLVI:7 и XLI:23).

6Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.

7Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.

8Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

9Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.

Тумачење, ст. 1–9 (на руском)

Все языческие приметы и самое языческое служение богам, в особенности поклонение разным истуканам, в высшей степени бессмысленно. С иронией пророк говорит о том, как делаются эти истуканы.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Фарсис — см. Ис XXIII:1. — Уфаз — Офир (Таргум, Феодотион).

10А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.

11Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.

12Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

13Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

О хранилищах ветра см. Иов XXXVII:22.

14Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

15Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.

16Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.

Тумачење, ст. 10–16 (на руском)

В противоположность ничтожеству идолов пророк изображает величие Иеговы, пред которым все идолы падают.

17Покупи из земље трг свој ти, која сједиш у граду.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

Здесь пророк, очевидно, обращается к жителям Иерусалима.

18Јер овако вели Господ: гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.

19Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: то је бол, треба да га подносим.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

Моя скорбь — т. е. она заслужена мною. Пророк говорит от лица лучшей части иудейского народа.

20Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.

21Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

22Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

23Знам, Господе, да пут човјечји није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.

24Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом, да ме не би затро.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

Народ умоляет Бога об уменьшении меры заслуженного им наказания.

Особые замечания. Отдел с 1 по 16-й ст. является вполне самостоятельным, тогда как 17–25 ст. по форме и содержание явно примыкают к предыдущим изречениям из времен Иосии и Иоакима и, может быть, образуют заключение к храмовой речи, заключающейся в VI–IX гл. — В тексте LXX не имеются 6, 7, 8 и 10 ст. Довольно сильно различие между подлинным текстом и текстом LXX и в отделе с 17 по 25 ст.

25Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.

Тумачење, ст. 17–25 (на руском)

Пророк предвидит нападение вавилонян на Иерусалим, падение города и отведение народа иудейского в плен. Роптать против такого решения Иеговы не следует, потому что иудеи сами виновны в своей погибели. Притом нельзя смотреть на поражение иудеев как на окончательное.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).