Јеремијаглава 11
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2Слушајте ријечи овога завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
Слушайте — скажите. Здесь содержится повеление, обращенное не только к Иеремии, но и к другим пророкам его времени. — Завета сего. Здесь очевидное указание на найденную при Иосии «книгу Завета» (см. Т. Б. т. 2-й с. 530–531). Иеремия должен был особенно обстоятельно разъяснять все условия союза, заключенного некогда между Иеговою и еврейским народом.
3И реци им: овако вели Господ Бог Израиљев: проклет да је ко не послуша ријечи овога завјета,
4Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи гвоздене говорећи: слушајте глас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,
5Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: амин, Господе.
6Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским говорећи: слушајте ријечи овога завјета, и извршујте их.
7Јер тврдо засвједочавах оцима вашим од кад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако говорећи: слушајте глас мој.
8Али не послушаше и не пригнуше уха својега, него ходише сваки за мислима злога срца својега; зато пустих на њих све ријечи овога завјета, који заповједих да врше а они не вршише.
Тумачење, ст. 1–8 (на руском)
Пророк выступает как свидетель и провозвестник божественного завета, который некогда был заключен между Иеговою и Израилем при Синае. Он должен напоминать об этом завете и его условиях не только жителям Иерусалима, но и других городов Иудеи.
9Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
Заговор. Иудеи, очевидно, еще во времена Иосии, который хотел восстановить истинное богопочтение, сговорились между собою ничего не делать для осуществления намерений своего царя. Прямо они не вступали в оппозицию его реформам, но за то в глубине сердца были против них, и вследствие этого, понятно, реформы царя не привились в Иудее.
10Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем.
Тумачење, ст. 10 (на руском)
Открытое обращение к прежним обычаям жизни совершилось уже при преемниках Иосии.
11Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којега неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.
12Тада ће градови Јудини и становници Јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.
13Јер имаш богова, Јудо, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу.
14Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој.
Тумачење, ст. 14 (на руском)
Ср. VII:16.
15Што ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?
Тумачење, ст. 15 (на руском)
Возлюбленный Мой — народ иудейский. Бог называет так отступивший от Него народ, для того чтобы выразить скорбь о падении этого, действительно имевшего высокое предназначение, народа (ср. друг у Мф ХХVI:50).
16Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброга рода; али с хуком великога вјетра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.
17Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разгњевили кадећи Валу.
Тумачење, ст. 9–17 (на руском)
Деятельность пророка однако оказалась безуспешною. Израиль, как и его предки, не захотел слушать пророка Иудеи составили молчаливое соглашение жить по своему и продолжали служить чужим богам. Поэтому Бог обещает навести на них бедствия и запрещает пророку даже молиться за отступников. Вследствие этого народ, вместо того чтобы, по божественному предназначению быть зеленеющей маслиной, будет сожжен огнем суда Божия как совершенно сухое дерево.
18Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова.
19А ја бијах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више.
Тумачење, ст. 19 (на руском)
Иеремия здесь является прообразом страждущего Мессии ср. Ис LIII:7. — Положим… правильнее перевести так: «погубим дерево (т. е. пророка) с его пищею, т. е. дерево обремененное плодами». Враги пророка называют его деревом, приносящим плоды применительно к восточному образу мышления. — Плоды — это слова пророка, им неприятные.
Особые замечания. Некоторые критики признают почти всю эту главу неподлинною. Но если бы кто-нибудь из позднейших писателей или, как выражаются критики, пополнителей Иеремии вставил эту главу в книгу Иеремии, то он, конечно, рассказал бы гораздо более обстоятельно о событиях, здесь только кратко упоминаемых. Первые же слушатели или читатели этой главы не имели надобности в описании всех подробностей события, которые им, как современникам Иеремии, были хорошо известны. — Глава XI ст. 18–23 с присоединением гл. XII-й ст. 1–5, 9–11, 14 и 15 читается как паримия в Великий Четверг на утрене и в Великую Пятницу на 9-м часе, очевидно, потому, что Церковь усматривает в Иеремии прообраз страждущего Христа.
20Али, Господе над војскама, судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју.
21Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;
22Зато овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.
23И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.
Тумачење, ст. 18–23 (на руском)
В Анафофе, родном города Иеремии, вражда к слову Иеговы выразилась в заговоре на жизнь божественного провозвестника — Иеремии. Только предостережение, какое он получил от Бога, спасло пророка от смертельной опасности. За это жители Анафофа подвергнутся тяжкому наказанию от Бога.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–8. Пророк как провозвестник божественного закона. 9–17. Упорство народа и его отвержение. 16–23. Заговор против Иеремии в Анафофе.