Јеремијаглава 12

Тумачење главе (на руском)

1–6. Жалоба пророка на свою участь и ответ Бога, возвещающий, что пророк должен ожидать еще больших бед. 7–13. Отмщение Иеговы Его народу. 14–21. Утешительные обещания.

1Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру?

2Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

Иеремия стоит здесь пред тою же загадкой, какая мучила Иова (Ср. Иов XII:6; XXI:7 и сл.).

3Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.

4Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не види краја нашега.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

Пророк жалуется здесь вероятно за продолжающуюся в Иудее засуху (ср. XIV:1 и сл.). — Он не увидит, т. е. пророку не дождаться исполнения своих грозных предвещаний.

5Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?

Тумачење, ст. 5 (на руском)

В наводнение — правильнее: в зарослях иорданских, где водятся львы (ср. XLIX:19; L:44; Зах ХI:3).

6Јер и браћа твоја и дом оца твојега, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза гласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски говорили.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

Враждебность, проявленная в отношении к пророку его согражданами, побуждает пророка просить им наказания от Бога. Даже страна иудейская вопиет к Богу на людей, из-за упорства которых она подвергается всевозможным опустошениям, причем сами виновники этих несчастий остаются безнаказанными. Ответ Господень не только не утешает его, а yтверждает, что его беды ещё увеличатся.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Бог предвозвещает пророку, что даже его близкие родные будут стараться причинить ему зло.

7Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Дом Мой, удел Мой, т. е. страну и народ иудейский (ср. Ос VIII:1). — Отсюда и до 13-го стиха идет прекрасное стихотворение, в котором говорящим является Сам Иегова.

8Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.

9Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

На птиц, отличающихся разноцветным блестящим оперением, обыкновенно нападают другие птицы (Tacit., Annal., VI:28; Sueton., Caisar, 81; Plinii hist. natur., X, 17).

10Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у голу пустош.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

Чужие пастыри, т. е. цари и князья причинили много бед Иудейскому государству в 9-й год правления царя Иоакима (4 Цар XXIV:1 и сл.). В это время и сказана, очевидно, речь пророка.

11Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум.

12На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једнога краја земље до другога, неће бити мира ниједном тијелу.

13Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гњева Господњега.

Тумачење, ст. 7–13 (на руском)

Все-таки ничего не случается без воли Божией. Рука Иеговы в настоящее время так тяготеет над Иудейскою страною, хотя Бог не перестает любить Свой, наказываемый Им, народ.

14Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих.

15А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.

16И ако добро науче путове народа мојега, да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојега.

17Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати са свијем таки народ и затрти, говори Господ.

Тумачење, ст. 14–17 (на руском)

Но Господь все-таки приведет в осуществление Свой план о спасении Иудеи. Злые соседи иудеев (Моав, Аммон, Едом и др.) испытают ту же судьбу, что и иудеи, но потом, вместе с иудеями, будут восстановлены в своих уделах. Мало того. Они могут принять веру иудейскую и водвориться среди народа Божия. Это и необходимо, если они хотят быть спасены.

Особые замечания. В противоположность мнению некоторых критиков о неподлинности этой главы следует принять во внимание, что предсказание 14–17 о пленении моавитян, аммонитян и др. Навуходоносором, по воле Божией, не пришло в исполнение. Если бы автором ХII-й гл. был иудей, живший после плена, то едва ли он поместил бы в книгу пророчество оставшееся неисполненным.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).