Дан 285 од 365

Јер 12:1–13:27

12:1 Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру?

12:2 Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.

12:3 Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.

12:4 Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не види краја нашега.

12:5 Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?

12:6 Јер и браћа твоја и дом оца твојега, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза гласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски говорили.

12:7 Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем.

12:8 Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.

12:9 Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете.

12:10 Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у голу пустош.

12:11 Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум.

12:12 На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једнога краја земље до другога, неће бити мира ниједном тијелу.

12:13 Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гњева Господњега.

12:14 Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих.

12:15 А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.

12:16 И ако добро науче путове народа мојега, да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојега.

12:17 Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати са свијем таки народ и затрти, говори Господ.

13:1 Овако ми рече Господ: иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.

13:2 Тако купих појас по ријечи Господњој, и опасах се њим.

13:3 Потом дође ми опет ријеч Господња говорећи:

13:4 Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га ондје у каку расјелину камену.

13:5 И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповједи Господ.

13:6 А послије много времена рече ми Господ: устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповједих да сакријеш ондје.

13:7 И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с мјеста гдје га бијах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не бјеше ни за што.

13:8 Тада ми дође ријеч Господња говорећи:

13:9 Овако вели Господ: тако ћу учинити да отрухне понос Јудин и велики понос Јерусалимски,

13:10 Тога народа неваљалога, што неће да слуша мојих ријечи, што ходи по мислима срца својега и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није ни за што.

13:11 Јер како се појас припоји око човјека, тако бијах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.

13:12 Зато им реци ову ријеч: овако вели Господ Бог Израиљев: сви се мјехови пуне вина. А они ће рећи: зар не знамо да се сви мјехови пуне вина?

13:13 Тада им реци: овако вели Господ: ево, ја ћу напунити пјаности све становнике ове земље и цареве, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, и свештенике и пророке и све становнике Јерусалимске.

13:14 И разбићу их једнога о другога, и оцеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедјети нити се смиловати, да их не потрем.

13:15 Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.

13:16 Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, да чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму.

13:17 Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мојега, јер ће се заробити стадо Господње.

13:18 Реци цару и царици: доље сједите, јер ће се славни вијенац ваш скинути с ваше главе.

13:19 Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвијем ће се одвести у ропство.

13:20 Подигните очи своје и видите оне што иду од сјевера. Гдје је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

13:21 Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Не ће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

13:22 Ако ли речеш у срцу свом: зашто ме то задеси? за мноштво безакоња твојега узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.

13:23 Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?

13:24 Зато ћу их разметнути као што размеће пљеву вјетар из пустиње.

13:25 То је дио твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.

13:26 Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.

13:27 Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видио сам; тешко теби, Јерусалиме! зар се нећеш очистити? докле још?

2 Кор 11:1–16

1 О да бисте мало потрпљели моје безумље! но и потрпите ме.

2 Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.

3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

4 Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели.

5 Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола.

6 Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама.

7 Или гријех учиних понижујући себи да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповједих.

8 Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и досадих никоме.

9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима.

11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу,

12 Да отсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.

13 Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла.

15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.

16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.

Јов 21:1–17

1 А Јов одговори и рече:

2 Слушајте добро ријечи моје, и то ће ми бити од вас утјеха.

3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, потсмијевате ми се.

4 Еда ли се ја човјеку тужим? и како не би био жалостан дух мој?

5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тијело моје.

7 Зашто безбожници живе? старе? и богате се?

8 Сјеме њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховијем очима.

9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

11 Испуштају као стадо дјецу своју, и синови њихови поскакују.

12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

13 Проводе у добру дане своје, и зачас слазе у гроб.

14 А Богу кажу: иди од нас, јер нећемо да знамо за путове твоје.

15 Шта је Свемогући да му служимо? и кака нам је корист, да му се молимо?

16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намјера безбожничка далеко је од мене.

17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дијели им муке у дијелу свом Бог?