Дан 286 од 365

Јер 14:1–15:21

14:1 Ријеч Господња која дође Јеремији о суши.

14:2 Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.

14:3 Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празнијем судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.

14:4 Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.

14:5 И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.

14:6 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се вјетар као змајеви, очи им ишчиљеше, јер нема траве.

14:7 Кад безакоња наша свједоче на нас, Господе, учини ради имена својега; јер је много одмета наших, теби сагријешисмо.

14:8 Наде Израиљев! спаситељу његов у невољи! зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се уврати да преноћи?

14:9 Зашто си као уморан човјек, као јунак, који не може избавити? Та, ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас; немој нас оставити.

14:10 Овако говори Господ за народ овај: мило им је да се скитају, не устављају ногу својих, зато нијесу мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове.

14:11 Потом рече ми Господ: не моли се за тај народ да би му било добро.

14:12 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принијети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

14:13 Тада рекох: ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: нећете видјети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом мјесту.

14:14 А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нијесам их послао, нити сам им заповједио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и пријевару срца својега они вам пророкују.

14:15 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име а ја их нијесам послао, и говоре: неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.

14:16 А народ овај којему они пророкују биће поваљан по улицама Јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.

14:17 Реци им дакле ову ријеч: нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер дјевојка кћи мојега народа сатр се веома, од ударца прељута.

14:18 Ако изидем у поље, ето побијенијех мачем; ако уђем у град, ето изнемоглијех од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу које не знају.

14:19 Еда ли си сасвијем одбацио Јуду? еда ли је омрзао души твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лијека? Чекасмо мир али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.

14:20 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згријешили смо ти.

14:21 Немој нас одврћи ради имена својега; немој наружити пријестола славе своје, опомени се завјета својега с нама, немој га укинути.

14:22 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господе Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то.

15:1 И рече ми Господ: да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к томе народу; отјерај их испред мене, и нека одлазе.

15:2 И ако ти реку: куда ћемо ићи? тада им реци: овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.

15:3 И пустићу на њих четворо, говори Господ: мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звијери земаљске, да их једу и истријебе.

15:4 И даћу их да се потуцају по свијем царствима земаљским ради Манасије сина Језекијина цара Јудина за оно што је учинио у Јерусалиму.

15:5 Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? ко ли би те пожалио? ко ли би дошао да запита како ти је?

15:6 Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.

15:7 Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путова својих.

15:8 Више ће ми бити удовица његовијех него пијеска морскога, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.

15:9 Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидјеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховијем, говори Господ.

15:10 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.

15:11 Господ рече: доиста, остатку ће твојему бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тјескоби.

15:12 Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе сјеверно и мјед?

15:13 Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цијене по свијем међама твојим, и то за све гријехе твоје.

15:14 И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гњева мојега, и горјеће над вама.

15:15 Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од онијех који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гњева; знај да подносим руг тебе ради.

15:16 Кад се нађоше ријечи твоје, поједох их, и ријеч твоја би ми радост и весеље срцу мојему, јер је име твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.

15:17 Не сједим у вијећу потсмјевачком нити се с њима веселим; сједим сам ради руке твоје, јер си ме напунио срдње.

15:18 Зашто бол мој једнако траје? и зашто је рана моја смртна, те неће да се исцијели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?

15:19 Зато овако вели Господ: ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцјено од рђавога, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.

15:20 И учинићу да будеш томе народу као јак зид мједен, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.

15:21 И избавићу те из руку злијех људи, и искупићу те из руку насилничких.

2 Кор 11:17–32

17 А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

18 Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.

19 Јер љубазни примате безумне кад сте сами мудри.

20 Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

22 Јесу ли Јевреји? и ја сам; Јесу ли Израиљци? и ја сам? јесу ли семе Авраамово? и ја сам;

23 Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога;

24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

31 Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен вавијек, зна да не лажем.

32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.

Јов 21:18–34

18 Бивају као пљева на вјетру, као прах који разноси вихор?

19 Чува ли Бог синовима његовијем погибао њихову, плаћа им да осјете?

20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гњев Свемогућега?

21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број мјесеца њиховијех прекрати?

22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

24 Музилице су му пуне млијека, и кости су му влажне од мождина.

25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.

27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

28 Јер говорите: гдје је кућа силнога, и гдје је шатор у ком наставају безбожници?

29 Нијесте ли никад питали путника? и што вам казаше нећете да знате,

30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гњев.

31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? и ко ће му вратити што је учинио?

32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.

33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

34 Како ме дакле на празно тјешите кад у одговорима вашим остаје пријевара?