Дан 287 од 365

Јер 16:1–17:27

16:1 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

16:2 Немој се женити, и да немаш синова ни кћери на том мјесту.

16:3 Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том мјесту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи:

16:4 Љутом ће смрћу помријети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће тјелеса њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.

16:5 Јер овако говори Господ: не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост и жаљење.

16:6 Помријеће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима.

16:7 Неће им се дати хљеба у жалости да се потјеше за мртвијем, нити ће их напојити из чаше ради утјехе за оцем или за матером.

16:8 Тако не улази у кућу у којој је жалост да сједеш с њима да једеш и пијеш.

16:9 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу учинити да на овом мјесту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосна ни гласа весела, гласа женикова ни гласа невјестина.

16:10 А кад кажеш томе народу све ове ријечи, ако ти реку: зашто изрече Господ све то велико зло на нас? и како је безакоње наше или каки је гријех наш, којим згријешисмо Господу Богу својему?

16:11 Тада им реци: јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закона мојега не држаше;

16:12 А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца својега злога не слушајући мене.

16:13 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и ондје ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост.

16:14 Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;

16:15 Него: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље сјеверне и из свијех земаља у које их бјеше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховијем.

16:16 Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ да их лове, и послије ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по расјелинама каменијем.

16:17 Јер очи моје пазе на све путове њихове, нијесу сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију.

16:18 И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за гријех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и нашљедство моје напунише гнусобама својим.

16:19 Господе, крјепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.

16:20 Еда ли ће човјек начинити себи богове, који ипак нијесу богови?

16:21 Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ.

17:1 Гријех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њихова и на роговима олтара ваших,

17:2 Да се синови њихови сјећају олтара њиховијех и лугова њиховијех под зеленијем дрветима, на високим хумовима.

17:3 Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за гријех по свијем међама твојим.

17:4 И ти ћеш и који су с тобом оставити нашљедство своје које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гњева мојега који ће горјети довијека.

17:5 Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово.

17:6 Јер ће бити као вријес у пустињи, који не осјећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сухим мјестима у земљи сланој и у којој се не живи.

17:7 Благо човјеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.

17:8 Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осјећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

17:9 Срце је пријеварно више свега и опако; ко ће га познати?

17:10 Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путовима његовијем и по плоду дјела његовијех.

17:11 Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпослије ће бити луд.

17:12 Мјесто је светиње наше пријесто славе, високо мјесто од почетка.

17:13 Наде Израиљев, Господе! сви који те остављају нека се посраме; који отступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.

17:14 Исцијели ме, Господе, и бићу исцијељен; избави ме, и бићу избављен, јер си ти хвала моја.

17:15 Гле, они ми говоре: гдје је ријеч Господња? Нека дође.

17:16 А ја се не затезах ићи за тобом као пастир, и дана жалоснога не жељех, ти знаш; што је год изашло из уста мојих, пред тобом је.

17:17 Не буди ми страх, ти си уточиште моје у злу.

17:18 Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.

17:19 Овако ми рече Господ: иди, и стани на врата синова народнијех, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата Јерусалимска.

17:20 И реци им: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.

17:21 Овако вели Господ: чувајте се да не носите бремена у суботу и не уносите на врата Јерусалимска.

17:22 И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакога посла не радите, него светите суботу, као што сам заповједио оцима вашим.

17:23 Али не послушаше нити пригнуше уха својега, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.

17:24 Ако ме послушате говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакога посла,

17:25 Тада ће улазити на врата града овога цареви и кнезови, који сједе на пријестолу Давидову, на колима и на коњма, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довијека.

17:26 И долазиће из градова Јудинијех и из околине Јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.

17:27 Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата Јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовијем, који ће упалити дворове Јерусалимске и неће се угасити.

2 Кор 12:1–21

1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

2 Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.

3 И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)

4 Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.

5 Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.

6 Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.

7 И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

8 Зато трипут Господа молих да отступи од мене.

9 И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.

10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.

12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

13 Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.

17 Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?

18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?

19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Пс 119:129–176

129 Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

130 Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

131 Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

133 Тврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мном.

134 Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

135 Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

137 Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

140 Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

141 Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

142 Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

143 Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

144 Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, и бићу жив.

145 Вичем из свега срца: услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

146 Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

147 Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

148 Претјечу очи моје јутрењу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

151 Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

152 Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

156 Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не отступам од откривења твојих.

158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају ријечи твоје.

159 Гледај, како љубим заповијести твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

160 Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

161 Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

162 Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

164 Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

165 Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

166 Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

167 Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

168 Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

169 Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој уразуми ме.

170 Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој избави ме.

171 Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

172 Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

173 Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

174 Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

175 Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогу.

176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповијести твојих не заборавих.