Дан 288 од 365

Јер 18:1–20:18

18:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

18:2 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и ондје ћу ти казати ријечи своје.

18:3 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

18:4 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини.

18:5 Тада дође ми ријеч Господња говорећи:

18:6 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

18:7 Кад бих рекао за народ и за царство да га истријебим и разорим и затрем;

18:8 Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним.

18:9 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

18:10 Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

18:11 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја.

18:12 А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога.

18:13 Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева.

18:14 Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку?

18:15 А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена,

18:16 Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

18:17 Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

18:18 А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мудрацу ни ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове.

18:19 Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

18:20 Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих.

18:21 Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

18:22 Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим.

18:23 А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима.

19:1 Овако рече Господ: иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старјешина народнијех и старјешина свештеничких.

19:2 И отиди у долину сина Еномова што је пред вратима источнијем, и ондје прогласи ријечи које ћу ти казати.

19:3 И реци: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и становници Јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на то мјесто да ће зујати уши свакоме ко га чује.

19:4 Јер ме оставише и оскврнише ово мјесто кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то мјесто крви праве.

19:5 И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповједих нити о том говорих, нити ми на ум дође.

19:6 Зато, ево, иде вријеме, вели Господ, кад се ово мјесто неће више звати Тофет, ни долина сина Еномова, него крвна долина.

19:7 Јер ћу уништити савјет Јудин и Јерусалимски на овом мјесту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке онијех који траже душу њихову, и мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звијерима земаљским.

19:8 И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове.

19:9 И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга својега у невољи и тјескоби којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову.

19:10 Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом.

19:11 И реци им: овако вели Господ над војскама: тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер не ће бити мјеста за погребавање.

19:12 Тако ћу учинити томе мјесту, вели Господ, и становницима његовијем и учинићу тај град да буде као Тофет;

19:13 И куће Јерусалимске и куће царева Јудинијех биће нечисте као мјесто Тофет, све куће, гдје на крововима кадише свој војсци небеској и љеваше наљеве другим боговима.

19:14 Потом се врати Јеремија из Тофета куда га бјеше послао Господ да пророкује, и стаде у тријему дома Господњега, и рече свему народу:

19:15 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају ријечи мојих.

20:1 А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи.

20:2 И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.

20:3 А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор него Магор-Мисавив.

20:4 Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.

20:5 И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон.

20:6 И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.

20:7 Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева.

20:8 Јер откад говорим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на потсмијех сваки дан.

20:9 И рекох: нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.

20:10 Јер чујем поруге од многих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо; сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.

20:11 Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити.

20:12 Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.

20:13 Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.

20:14 Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!

20:15 Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: роди ти се син.

20:16 И тај човјек да би био као градови које Господ затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне,

20:17 Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.

20:18 Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

2 Кор 13:1–14

1 Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три свједока остаће свака ријеч.

2 Напријед казах и напријед говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедјети.

3 Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.

4 Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

5 Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани.

6 А надам се да ћете познати да ми нијесмо неваљани.

7 А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.

8 Јер ништа не можемо на истину него за истину.

9 Јер се радујемо кад ми слабимо а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.

10 Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање а не на раскопавање.

11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утјешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

12 Поздравите један другога цјеливом светијем. Поздрављају вас сви свети.

13 Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.

Јов 22:1–6

1 А Елифас Теманац одговори и рече:

2 Може ли Богу бити човјек користан? Сам је себи користан човјек мудар.

3 Је ли Свемогућему радост, ако си праведан? или му је добит, ако ходиш без мане?

4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

5 Није ли злоћа твоја велика? и неправдама твојим има ли краја?

6 Јер си узимао залог од браће своје ни за што, и свлачио си хаљине с голијех.