Дан 289 од 365

Јер 21:1–22:30

21:1 Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијина и Софонију сина Масијина свештеника, и поручи:

21:2 Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор цар Вавилонски завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим, да отиде од нас.

21:3 А Јеремија им рече: овако реците Седекији:

21:4 Овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града.

21:5 И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом.

21:6 И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће.

21:7 А послије, вели Господ, даћу Седекију цара Јудина и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети нити ће се смиловати.

21:8 А народу томе реци: овако вели Господ; ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.

21:9 Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити мјесто плијена.

21:10 Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.

21:11 А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу:

21:12 Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших.

21:13 Ево ме на тебе, који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: ко ће доћи на нас? и ко ће ући у станове наше?

21:14 Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега.

22:1 Овако говори Господ: сиђи у дом цара Јудина, и реци ондје ову ријеч,

22:2 И кажи: слушај ријеч Господњу, царе Јудин, који сједиш на пријестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.

22:3 Овако вели Господ: чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.

22:4 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овога дома цареви, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, на колима и на коњма, они и слуге њихове и народ њихов.

22:5 Ако ли не послушате овијех ријечи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустјети тај дом.

22:6 Јер овако вели Господ за дом цара Јудина: ти си ми Галад и врх Ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.

22:7 И спремићу на тебе затираче, свакога с оружјем, и посјећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.

22:8 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другоме: зашто учини ово Господ од тога града великога?

22:9 И рећи ће: јер оставише завјет Господа Бога својега и клањаше се другим боговима и служише им.

22:10 Не плачите за мртвијем нити га жалите; него плачите за онијем који одлази, јер се неће више вратити нити ће видјети своје постојбине.

22:11 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије цара Јудина, који цароваше мјесто Јосије оца својега, који отиде из овога мјеста: неће се више вратити.

22:12 Него ће умријети у мјесту куда га одведоше у ропство, и неће више видјети ове земље.

22:13 Тешко оному који гради своју кућу не по правди, и клијети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му;

22:14 Који говори: саградићу себи велику кућу и простране клијети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.

22:15 Хоћеш ли царовати кад се мијешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? кад чињаше суд и правду, тада му бијаше добро.

22:16 Даваше правицу сиромаху и убогоме, и бијаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.

22:17 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да прољеваш крв праву и да чиниш насиље и кривду.

22:18 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудина: неће нарицати за њим: јаох брате мој! или: јаох сестро! неће нарицати за њим: јаох господару! или: јаох славо његова!

22:19 Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских.

22:20 Изиди на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.

22:21 Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: нећу да слушам; то је пут твој од дјетињства твојега да не слушаш гласа мојега.

22:22 Све ће пастире твоје однијети вјетар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидјети за сву злоћу своју.

22:23 Ти сједиш на Ливану, гнијездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!

22:24 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудина био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.

22:25 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке Халдејцима.

22:26 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, гдје се нијесте родили, и ондје ћете помријети.

22:27 А у земљу у коју ћете жељети да се вратите, нећете се вратити у њу.

22:28 Је ли тај човјек Хонија ништав идол изломљен? је ли суд у ком нема милине? зашто бише истјерани, он и сјеме његово, и бачени у земљу, које не познају?

22:29 О земљо, земљо, земљо! чуј ријеч Господњу.

22:30 Овако вели Господ: запишите да ће тај човјек бити без дјеце и да неће бити срећан до свога вијека; и нико неће бити срећан од сјемена његова, који би сједио на пријестолу Давидову и још владао Јудом.

Гал 1:1–24

1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,

2 И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:

3 Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа,

4 Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега,

5 Којему слава вавијек вијека. Амин.

6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од онога који вас позва благодаћу Христовом,

7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!

9 Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде!

10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човјеку.

12 Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

14 И напредовах у Јеврејству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

16 Да јави сина својега у мени, да га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тијела и крви,

17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

18 А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

19 Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

20 А што вам пишем ево Бог види да не лажем.

21 А потом дођох у земље Сирске и Киликијске.

22 А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима;

23 Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше.

24 И слављаху Бога за мене.

Пс 120:1–7

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

2 Господе! избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога.

3 Шта ће ти дати и шта ће ти принијети језик лукави?

4 Он је као оштре стријеле у јакога, као угљевље смреково.

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора Кидарских.

6 Дуго је живјела душа моја с онима који мрзе на мир.

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.