Дан 306 од 365

Јер 51:33–64

33 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: кћи је Вавилонска као гумно; вријеме је да се набије, још мало, па ће доћи вријеме да се пожње.

34 Изједе ме и потр ме Навуходоносор цар Вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождрије ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отјера ме.

35 Неправда која се чини мени и мојему тијелу нека дође на Вавилон, рећи ће становница Сионска, и крв моја на становнике Халдејске, говориће Јерусалим.

36 Зато овако вели Господ: ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.

37 И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и потсмијех, да нико неће живјети у њему.

38 Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.

39 Кад се угрију, изнијећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вјечнијем сном, да се не пробуде, говори Господ.

40 Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.

41 Како се придоби Сисах и узе се хвала све земље? како Вавилон поста чудо међу народима?

42 Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његовијех.

43 Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља гдје нико не живи, нити пролази кроз њу син човјечји.

44 И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његовијех што је прождро, и неће се више стјецати к њему народи, и зид ће Вавилонски пасти.

45 Изиди из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестокога гњева Господњега.

46 Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а послије њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.

47 Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове Вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.

48 Небо и земља и све што је у њима пјеваће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са сјевера затирач, говори Господ.

49 И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.

50 Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.

51 Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњега.

52 Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.

53 Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.

54 Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље Халдејске.

55 Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлијегати.

56 Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.

57 Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вјечнијем сном и неће се пробудити, говори цар којему је име Господ над војскама.

58 Овако вели Господ над војскама: широки зидови Вавилонски са свијем ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те ће људи бити узалуд радили, и народи се трудили за огањ.

59 Ријеч што заповиједи пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијина, кад пође од Седекије цара Јудина у Вавилон четврте године царовања његова; а Сераја бјеше главни постељник.

60 А Јеремија написа у једну књигу све зло које шћаше доћи на Вавилон, све ове ријечи што су написане за Вавилон.

61 И рече Јеремија Сераји: кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове ријечи;

62 И реци: Господе, ти си говорио за ово мјесто да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човјек ни живинче, него да је пустош довијека.

63 А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.

64 И реци: тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су ријечи Јеремијине.

Кол 1:1–29

1 Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа и брата Тимотија,

2–3 Светима који су у Колосима и вјерној браћи у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа. Захваљујемо Богу и оцу Господа својега Исуса Христа, молећи се свагда за вас,

4 Чувши вјеру вашу у Христа Исуса, и љубав коју имате к свима светима,

5 За над остављени вама на небесима, за који напријед чусте у ријечи истине јеванђеља,

6 Које је у вама, као и у свему свијету, и плодно је и расте, као и у вама, од онога дана како чусте и разумјесте благодат Божију у истини,

7 Као што и дознасте од Епафраса, љубазнога нашег другара у служењу, који је за вас вјерни слуга Христов,

8 Који нам и јави вашу љубав у духу.

9 Тога ради и ми од онога дана како чусмо не престајемо за вас молити се Богу и искати да се испуните познањем воље његове у свакој премудрости и разуму духовноме,

10 Да живите пристојно Богу на свако угађање и у свакоме добром дјелу да будете плодни, и да растете у познању Божијему,

11 Јачајући сваком снагом по сили славе његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу;

12 Захваљујући Богу и оцу, који нас призва у дијел нашљедства светијех у видјелу;

13 Који нас избави од власти тамне, и премјести нас у царство сина љубави своје,

14 У коме имамо избављење крвљу његовом и опроштење гријеха;

15 Који је обличје Бога што се не види, који је рођен прије сваке твари.

16 Јер кроз њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били пријестоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза њ и за њ сазда.

17 И он је прије свега, и све је у њему.

18 И он је глава тијелу цркве, који је почетак и прворођени из мртвијех, да буде он у свему први;

19 Јер би воља очина да се у њ усели сва пунина,

20 И кроза њ да примири све са собом, умиривши крвљу крста његова, кроз њ све, било на земљи или на небу.

21 И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злијем дјелима,

22 А сад вас примири у тијелу меса његова смрћу његовом, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се;

23 Ако само останете у вјери утемељени и тврди, и непокретни од нада јеванђеља, које чусте, које је проповиједано свој твари под небом, којему ја Павле постадох слуга.

24 Сад се радујем у својему страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христовијех на тијелу својему за тијело његово које је црква,

25 Којој ја постадох слуга по наредби Божијој која ми је дана међу вама да испуним ријеч Божију,

26 Тајну која је била сакривена од постања свијета и нараштаја, а сад се јави светима његовијем,

27 Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, над славе;

28 Којега ми проповиједамо свјетујући свакога човјека, и учећи свакој премудрости, да покажемо свакога човјека савршена у Христу Исусу.

29 Зашто се и трудим и борим по његовој моћи која у мени силно чини.

Пс 127:1–5

1 Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.

2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.

3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.

4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.

5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.