Дан 305 од 365

Јер 51:1–32

1 Овако говори Господ: ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред онијех који устају на ме вјетар који мори.

2 Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свијех страна у дан невоље његове.

3 Стријелац нека натеже лук на стријелца и на онога који се поноси својим оклопом; и не жалите младића његовијех, потрите му сву војску,

4 Нека падну побијени у земљи Халдејској и избодени на улицама његовијем.

5 Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јест земља њихова пуна кривице свецу Израиљеву.

6 Бјежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истријебите у безакоњу његову, јер је вријеме освете Господње, плаћа му што је заслужио.

7 Вавилон бијаше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вина његова пише народи, зато полудјеше народи.

8 Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцијелио.

9 Лијечисмо Вавилон, али се не исцијели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.

10 Господ је изнио правду нашу; ходите, да приповиједамо на Сиону дјело Господа Бога својега.

11 Чистите стријеле, узмите штитове; Господ подиже дух царева Мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве његове.

12 На зидовима Вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, намјестите засједе; јер је Господ намислио, и учиниће што је рекао за становнике Вавилонске.

13 О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! дође крај твој и свршетак лакомству твојему.

14 Господ над војскама закле се собом: напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти пјевати пјесму.

15 Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.

16 Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.

17 Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.

18 Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим погинуће.

19 Није таки дио Јаковљев; јер је он творац свему и он је дио нашљедства његова; име му је Господ над војскама.

20 Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.

21 И тобом сатрх коња и јахача његова; и тобом сатрх кола и који сјеђаху на њима.

22 И тобом сатрх човјека и жену, и сатрх тобом старца и дијете, и сатрх тобом момка и дјевојку.

23 И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.

24 И платићу Вавилону и свијем становницима Халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.

25 Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стијена, и начинићу од тебе гору изгорјелу.

26 И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вјечна, говори Господ.

27 Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство Араратско, Минијско и Асхананско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.

28 Приправите народе супрот њему, цареве Мидске и војводе њихове и све властеле њихове и сву земљу државе њихове.

29 И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу Вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.

30 Престаше војевати јунаци Вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгорјеше станови њихови, пријеворнице њихове поломише се.

31 Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару Вавилонском да му је узет град са свијех крајева,

32 И да се бродови узеше и језера изгорјеше огњем и војници се препали.

Флп 4:1–23

1 Зато, браћо моја љубазна и пожељна, радости и вијенче мој! тако стојте у Господу, љубазни.

2 Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу,

3 Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима који се у јеванђељу трудише са мном, и Клементом, и с осталима помагачима мојима, којијех су имена у књизи живота.

4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.

5 Кротост ваша да буде позната свијем људима.

6 Господ је близу. Не брините се ни за што него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.

7 И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.

8 А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродјетељ, и ако има која похвала, то мислите,

9 Што и научисте, и примисте, и чусте, и видјесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

10 Обрадовах се пак врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгоднијем временом задржасте.

11 Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан онијем у чему сам.

12 Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.

13 Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје.

14 Али добро учинисте што се примисте моје невоље.

15 А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Маћедоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једнијех;

16 Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју.

17 Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.

18 А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу.

19 А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству својему у слави, у Христу Исусу.

20 А Богу и оцу нашему слава ва вијек вијека. Амин.

21 Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.

22 Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесарева.

23 Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Јов 28:1–19

1 Да, сребро има жице, и злато има мјесто гдје се топи.

2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи мјед.

3 Мраку поставља међу, и све истражује човјек до краја, и камење у тами и у сјену смртном.

4 Ријека навре с мјеста својега да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човјечјим.

5 Из земље излази хљеб, и под њом је друго, као огањ.

6 У камену је њезину мјесто сафиру, а ондје је прах златни.

7 Те стазе не зна птица, нити је видје око крагујево;

8 Не угази је младо звијерје, нити њом прође лав.

9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10 Из стијене изводи потоке, и свашта драгоцјено види му око.

11 Уставља ријеке да не теку, и што је сакривено износи на видјело.

12 Али мудрост гдје се налази? и гдје је мјесто разуму?

13 Не зна јој човјек цијене, нити се находи у земљи живијех.

14 Бездана вели: није у мени; и море вели: није код мене.

15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измјерити у промјену за њу.

16 Не може се цијенити златом Офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17 Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може промијенити за закладе златне.

18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вриједност мудрости већа него драгом камењу.

19 Не може се с њом изједначити топаз Етиопски, нити се може цијенити чистијем златом.