Дан 307 од 365

Јер 52:1–34

1 Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.

2 Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

3 Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

4 И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

5 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

6 И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

7 Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

8 Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

9 И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.

10 И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

11 И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.

12 А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.

13 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

14 И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.

15 А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.

16 Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

17 И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

18 И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

19 И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.

20 Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.

21 А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;

22 И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ са шипцима.

23 И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.

24 Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

25 А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

26 Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

27 А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

28 Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;

29 Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;

30 Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.

31 А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

32 И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

33 И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

34 И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.

Плач 1:1–22

1 Како сједи сам, поста као удовица, град који бјеше пун народа! велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!

2 Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свијех који га љубљаху да га потјеши; сви га пријатељи његови изневјерише, посташе му непријатељи.

3 Исели се Јуда од муке и љутога ропства; сједи међу народима, не налази мира; сви који га гонише стигоше га у тјеснацу.

4 Путови Сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, дјевојке су његове жалосне, и сам је јадан.

5 Противници његови посташе глава, непријатељима је његовијем добро; јер га Господ уцвијели за мноштво безакоња његова; дјеца његова иду у ропство пред непријатељем.

6 И отиде од кћери Сионске сва слава њезина; и кнезови су њезини као јелени који не налазе паше, иду немоћни пред онијем који их гони.

7 Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свијех милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве а никога нема да му поможе; непријатељи гледају га и смију се престанку његову.

8 Тешко сагријеши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видјеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.

9 Нечистота му бјеше на скутовима, није мислио на крај свој; пао је за чудо а нема никога да га потјеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понио.

10 Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповиједио: да не долазе на сабор твој.

11 Сав народ његов уздише тражећи хљеба, дају драгоцјене ствари своје да окријепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.

12 Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвијели Господ у дан жестокога гњева својега.

13 С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојима, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

14 Свезан је руком његовом јарам од гријеха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке; из којих се не могу подигнути.

15 Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ дјевојку кћер Јудину.

16 Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утјешитељ, који би укријепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

17 Сион шири руке своје, нема никога да га тјеши; Господ заповиједи за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.

18 Праведан је Господ, јер се супротих заповијести његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; дјевојке моје и младићи моји отидоше у ропство.

19 Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старјешине моје помријеше у граду тражећи хране да окријепе душу своју.

20 Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; на пољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

21 Чују гдје уздишем, али нема никога да ме потјеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће оно бити као ја.

22 Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све гријехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.

Кол 2:1–23

1 Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу,

2 Да се утјеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у свакоме богатству пунога разума, на познање тајне Бога и оца и Христа,

3 У којој је све благо премудрости и разума сакривено.

4 А ово говорим, да вас нико не превари слаткијем ријечима.

5 Јер ако тијелом и нијесам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вјере у Христа.

6 Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у њему,

7 Укоријењени и назидани у њему и утврђени вјером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу.

8 Браћо! чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета, а не по Христу.

9 Јер у њему живи свака пунина Божанства тјелесно.

10 И да будете испуњени у њему који је глава свакоме поглаварству и власти;

11 У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотворенијем, одбацивши тијело гријеха меснијех обрезањем Христовијем;

12 Закопавши се с њим крштењем, у којему с њим и устасте вјером силе Бога који га васкрсну из мртвијех.

13 И вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела својега, оживљео је с њим, поклонивши нам све гријехе,

14 И избрисавши писмо уредбе која бјеше против нас, и то узевши са сриједе прикова га на крсту;

15 И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и побиједи их на њему.

16 Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;

17 Које је све било сјен од онога што шћаше да дође, и тијело је Христово.

18 Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и што не видје, и узалуд надимајући се умом тијела својега,

19 А не држећи се главе, из које је све тијело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божиј.

20 Ако дакле умријесте с Христом стихијама свијета, зашто се као живећи у свијету препирете:

21 Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини,

22 По заповијестима и наукама људскима?

23 Које је само по ријечи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тијела, не за част каку, за пуњење тијела.

Јов 28:20–28

20 Откуда дакле долази мудрост? и гдје је мјесто разуму?

21 Сакривена је од очију свакога живога, и од птица небеских заклоњена.

22 Погибао и смрт говоре: ушима својима чусмо славу њезину.

23 Бог зна пут њезин, и познаје мјесто њезино.

24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свијем небом.

25 Кад даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером,

26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27 Још је онда видје и огласи је, уреди је и претражи је.

28 А човјеку рече: гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јест разум.