Дан 308 од 365

Плач 2:1–3:66

2:1 Како обастрије Господ облаком у гњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гњева својега!

2:2 Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у гњеву свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.

2:3 Одби у жестоком гњеву сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.

2:4 Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драго очима; на шатор кћери Сионске просу као огањ гњев свој.

2:5 Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.

2:6 Развали му ограду као врту; потр мјесто састанцима његовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гњева својега одбаци цара и свештеника.

2:7 Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.

2:8 Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.

2:9 Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа.

2:10 Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом главу и припасале костријет; обориле су к земљи главе своје дјевојке Јерусалимске.

2:11 Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мојега, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским.

2:12 Говоре матерама својим: гдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.

2:13 Кога ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити?

2:14 Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојега да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.

2:15 Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју Јерусалимском: то ли је град, за који говораху да је права љепота, радост свој земљи?

2:16 Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо.

2:17 Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.

2:18 Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојега да не стаје.

2:19 Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.

2:20 Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?

2:21 Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гњева својега и поклао не жалећи.

2:22 Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан гњева Господњега нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.

3:1 Ја сам човјек који видјех муку од прута гњева његова.

3:2 Одведе ме и оправи ме у таму а не на видјело.

3:3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

3:4 Учини, те ми остарје тијело и кожа, потр кости моје.

3:5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

3:6 Посади ме у таму као умрле одавна.

3:7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

3:8 Кад вичем и вапијем, одбија молитву моју.

3:9 Загради путове моје тесанијем каменом, и преврати стазе моје.

3:10 Поста ми као медвјед у засједи, као лав у потаји.

3:11 Помете путове моје, и раздрије ме, и уништи ме.

3:12 Натеже лук свој, и метну ме стријели за биљегу.

3:13 Устријели ме у бубреге стријелама из тула својега.

3:14 Постах потсмијех свему народу својему и пјесма њихова по вас дан.

3:15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

3:16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

3:17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

3:18 И рекох: пропаде сила моја и надање моје од Господа.

3:19 Опомени се муке моје и јада мојега, пелена и жучи.

3:20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

3:21 Али ово напомињем срцу својему, те се надам:

3:22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвијем, јер милосрђа његова није нестало.

3:23 Понавља се свако јутро; велика је вјера твоја.

3:24 Господ је дио мој, говори душа моја; зато ћу се у њега уздати.

3:25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

3:26 Добро је мирно чекати спасење Господње.

3:27 Добро је човјеку носити јарам за младости своје.

3:28 Сам ће сједјети и мучати, јер Бог метну бреме на њ.

3:29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

3:30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

3:31 Јер Господ не одбацује за свагда.

3:32 Јер ако и уцвијели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

3:33 Јер не мучи из срца својега ни цвијели синова човјечјих.

3:34 Кад газе ногама све сужње на земљи,

3:35 Кад изврћу правицу човјеку пред вишњим,

3:36 Кад чине криво човјеку у парници његовој, не види ли Господ?

3:37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповједио?

3:38 Не долазе ли и зла и добра из уста вишњега?

3:39 Зашто се тужи човјек жив, човјек на кар за гријехе своје?

3:40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

3:41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

3:42 Згријешисмо и непокорни бисмо; ти не прашташ.

3:43 Обастро си се гњевом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

3:44 Обастро си се облаком да не продре молитва.

3:45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тијех народа.

3:46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

3:47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

3:48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мојега.

3:49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

3:50 Докле Господ не погледа и не види с неба.

3:51 Око моје мучи ми душу ради свијех кћери града мојега.

3:52 Тјерају ме једнако као птицу непријатељи моји ни за што.

3:53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

3:54 Дође ми вода сврх главе; рекох: погибох!

3:55 Призивах име твоје, Господе, из јаме најдубље.

3:56 Ти чу глас мој; не затискуј уха својега од уздисања мојега, од вике моје.

3:57 Приступао си кад те призивах, и говорио си: не бој се.

3:58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

3:59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

3:60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

3:61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

3:62 Што говоре они који устају на ме и што намишљају против мене по вас дан.

3:63 Види, кад сједају и кад устају, ја сам им пјесма.

3:64 Плати им, Господе, по дјелима руку њиховијех.

3:65 Подај им упорно срце, проклетство своје.

3:66 Гони их гњевом, и истријеби их испод небеса Господњих.

Кол 3:1–25

1 Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога.

2 Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.

3 Јер умријесте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

4 А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с њиме јавити у слави.

5 Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство;

6 За које иде гњев Божиј на синове противљења;

7 У којима и ви негда хођасте кад живљасте међу њима.

8 А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својијех.

9 Не лажите један на другога; свуците старога човјека с дјелима његовијем,

10 И обуците новога, које се обнавља за познање по обличју онога који га је саздао:

11 Гдје нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.

12 Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,

13 Сносећи један другога, и опраштајући један другоме ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

14 А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

15 И мир Божиј да влада у срцима вашима, на који сте и позвани у једном тијелу, и захвални будите.

16 Ријеч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и свјетујући сами себе са псалмима и појањем и пјесмама духовнијем, у благодати пјевајући у срцима својима Господу.

17 И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и оца кроза њ.

18 Жене! слушајте своје мужеве као што треба у Господу.

19 Мужеви! љубите жене своје и не срдите се на њих.

20 Дјецо! слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу.

21 Оцеви! не раздражујте дјеце своје, да не губе воље.

22 Слуге! слушајте у свему своје тјелесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога,

23 И све шта год чините, од срца чините као Господу а не као људима:

24 Знајући да ћете од Господа примити плату нашљедства; јер Господу Христу служите.

25 А који скриви примиће што је скривио: и нема гледања ко је ко.

Пс 128:1–6

1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;

6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!