Дан 310 од 365

Јез 2:1–4:17

2:1 И рече ми: сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом.

2:2 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.

2:3 И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.

2:4 К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;

2:5 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.

2:6 И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.

2:7 Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

2:8 Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.

2:9 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.

2:10 И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.

3:1 И рече ми: сине човјечји, поједи што је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљеву.

3:2 И отворих уста, и заложи ме оном књигом.

3:3 И рече ми: сине човјечји, нахрани трбух свој, и цријева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед.

3:4 Затијем рече ми: сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје ријечи.

3:5 Јер се не шаљеш к народу непозната језика и неразумљива говора, него к дому Израиљеву;

3:6 Не к многим народима непозната језика и неразумљива говора, којима ријечи не би разумио; к њима да те пошљем, послушали би те.

3:7 Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврда образа и упорна срца.

3:8 Ево дадох теби образ тврд према њихову образу, и чело тврдо према њихову челу.

3:9 Као камен дијаманат, тврђе од стијене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.

3:10 Потом рече ми: сине човјечји, све ријечи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.

3:11 Иди к робљу, к синовима народа својега, и говори им и реци им: тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.

3:12 Тада подиже ме дух, и чух за собом глас гдје се силно разлијеже: благословена слава Господња с мјеста његова;

3:13 И лупу крила онијех животиња, која удараху једно о друго, и праску точкова према њима, глас који се силно разлијегаше.

3:14 И дух ме подиже и однесе, и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна бјеше нада мном.

3:15 И дођох к робљу у Телавив, које становаше на ријеци Хевару, и сједох гдје они сјеђаху, и сједјех ондје међу њима седам дана чудећи се.

3:16 А послије седам дана дође ми ријеч Господња говорећи:

3:17 Сине човјечји, поставих те стражарем дому Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и опомињеш их од мене.

3:18 Кад речем безбожнику: погинућеш, а ти га не опоменеш и не проговориш му да би одвратио безбожника од безбожнога пута његова, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са својега безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.

3:19 А кад ти опоменеш безбожника, а он се и не врати од безбожности своје и са злога пута својега, он ће погинути с безакоња својега, а ти ћеш сачувати душу своју.

3:20 Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на што ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свога гријеха, и неће се поменути праведна дјела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.

3:21 Ако ли ти опоменеш праведника да не гријеши праведник, и он престане гријешити, он ће живјети, јер прими опомену, и ти ћеш сачувати душу своју.

3:22 И дође ондје нада ме рука Господња, и рече ми: устани, изиди у поље, и ондје ћу говорити с тобом.

3:23 И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше ондје као слава коју видјех на ријеци Хевару, и падох на лице своје.

3:24 И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: иди, затвори се у кућу своју.

3:25 Јер, сине човјечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.

3:26 И ја ћу учинити да ти се језик прилијепи за грло, те ћеш онијемјети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.

3:27 Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша; јер су дом одметнички.

4:1 А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим.

4:2 И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намјести убојне справе око њега.

4:3 Потом узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсјести, и ти ћеш га опсјести. То ће бити знак дому Израиљеву.

4:4 Потом лези на лијеву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљева; колико дана узлежиш на њој, толико ћеш носити њихово безакоње.

4:5 А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљева.

4:6 А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудина четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину.

4:7 И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега.

4:8 И ево везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде своје.

4:9 И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хљеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га.

4:10 И јела твојега што ћеш јести нека буде мјером двадесет сикала на дан; на рокове једи га.

4:11 И воду пиј мјером, по шестину ина, пиј на рокове.

4:12 А хљеб пријесан јечмен једи, испекав га на калу човјечијем на њихове очи.

4:13 И рече Господ: тако ће јести синови Израиљеви хљеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати.

4:14 Тада рекох: ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од дјетињства својега досада нијесам јео мрцинога ни што би звијерка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто.

4:15 А он ми рече: види, дајем ти говеђу балегу мјесто човјечијега кала, да на њој испечеш себи хљеб.

4:16 Затијем рече ми: сине човјечји, ево ја ћу сломити потпору у хљебу у Јерусалиму, те ће јести хљеб на мјеру и у бризи, и воду ће пити на мјеру и у чуду.

4:17 Јер ће им нестати хљеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња својега.

1 Сол 1:1–10

1 Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви Солунској у Богу оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

2 Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својима,

3 И спомињући без престанка ваше дјело вјере, и труд љубави, и трпљење нада Господа нашега Исуса Христа, пред Богом и оцем нашијем,

4 Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш.

5 Јер јеванђеље наше не би к вама само у ријечи него и у сили и у Духу светоме, и у великом признању, као што знате какови бисмо међу вама вас ради.

6 И ви се угледасте на нас и на Господа примивши ријеч у великој невољи с радошћу Духа светога,

7 Тако да постадосте углед свима који вјерују у Маћедонији и у Ахаји.

8 Јер се од вас прочу ријеч Господња не само у Маћедонији и Ахаји, него и у свако мјесто изиђе вјера ваша у Бога тако да нам није тријебе што говорити.

9 Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу живу и истину,

10 И да чекате сина његова с небеса којега васкрсе из мртвијех, Исуса, који нас избавља од гњева који ће доћи.

Јов 29:21–30:6

29:22 Послије мојих ријечи нико не проговараше, тако их натапаше бесједа моја.

29:23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

29:24 Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.

29:25 Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.

30:1 А сада смију ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтио метнути са псима стада својега.

30:2 А на што би ми и била сила руку њиховијех? у њима бјеше пропала старост.

30:3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бјежећи од суха, мрачна, пуста и опустошена мјеста;

30:4 Који браху лободу по честама, и смреково коријење бјеше им храна.

30:5 Између људи бијаху изгоњени и викаше се за њима као за лупежем.

30:6 Живљаху по страшнијем увалама, по јамама у земљи и у камену.