Дан 311 од 365

Јез 5:1–6:14

5:1 Потом, сине човјечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мјерила и раздијели.

5:2 Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исијеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у вјетар, и ја ћу извући мач за њима.

5:3 Али узми мало, и завежи у скут свој.

5:4 И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев.

5:5 Овако вели Господ Господ: ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама.

5:6 Али промијени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама.

5:7 Зато овако вели Господ Господ: што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршивасте мојих закона, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте,

5:8 Зато овако вели Господ Господ: ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима;

5:9 И учинићу ти што још нијесам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје.

5:10 Зато оци ће јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расијаћу сав остатак твој у све вјетрове.

5:11 Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си оскврнио моју светињу свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати.

5:12 Трећина ће твоја помријети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расијати у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.

5:13 И тако ће се извршити гњев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гњев свој на њима.

5:14 И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази.

5:15 И бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гњевом, јарошћу и љутијем карањем; ја Господ рекох;

5:16 Кад пустим на вас љуте стријеле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хљебу,

5:17 Кад пустим на вас глад и љуте звијери, које ће ти дјецу изјести; и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох.

6:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

6:2 Сине човјечји, окрени лице своје према горама Израиљевијем, и пророкуј против њих,

6:3 И реци: горе Израиљеве, чујте ријеч Господ Господа, овако вели Господ Господ горама и хумовима, потоцима и долинама: ево ме, ја ћу пустити на вас мач и оборићу висине ваше.

6:4 И ваши ће се олтари раскопати, и сунчани ликови ваши изломиће се, и поваљаћу побијене ваше пред гаднијем боговима вашим.

6:5 И побацаћу мртва тјелеса синова Израиљевијех пред гадне богове њихове, и разметнућу кости ваше око олтара ваших.

6:6 Свуда гдје наставате градови ће се опустошити и висине ће опустјети, и олтари ће се ваши раскопати и опустјети, и гадни богови ваши изломиће се и неће их више бити, и сунчани ликови ваши исјећи ће се, и дјела ће се ваша уништити.

6:7 И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ.

6:8 Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама.

6:9 И који вас утеку, опоменуће се мене међу народима, гдје буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које отступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гаднијем боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свијем градовима својим.

6:10 И познаће да сам ја Господ и да нијесам говорио узалуд да ћу им учинити то зло.

6:11 Овако вели Господ Господ: пљесни рукама и лупи ногом, и реци: јаох! ради свијех гаднијех зала дома Израиљева, јер ће пасти од мача, од глади и од помора.

6:12 Ко буде далеко, умријеће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умријеће од глади; тако ћу навршити гњев свој на њима.

6:13 И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гаднијем боговима њиховијем, око олтара њиховијех, на сваком високом хуму и на свијем врховима горским и под сваким зеленијем дрветом и под сваким гранатијем храстом, свуда гдје су кадили угоднијем мирисима свијем гаднијем боговима својим.

6:14 Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свијем становима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.

1 Сол 2:1–20

1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;

2 Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.

3 Јер утјеха наше није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

4 Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.

5 Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок;

6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех.

7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу.

8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели.

9 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.

10 Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете,

11 Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју

12 Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.

13 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете.

14 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Јевреја,

15 Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе,

16 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне гријехе своје свагда; али напошљетку дође гњев на њих.

17 А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

18 Зато шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.

19 Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку?

20 Јер сте ви наша слава и радост.

Пс 129:1–8

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

4 Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.

5 Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа,

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим."