Дан 312 од 365

Јез 7:1–9:11

7:1 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

7:2 Сине човјечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: крај, дође крај на четири стране земљи.

7:3 Дође ти крај, и пустићу гњев свој на те, и судићу ти по путовима твојим и обратићу на те све гадове твоје.

7:4 И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путове твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.

7:5 Овако вели Господ Господ: зло, једно зло, ево иде.

7:6 Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.

7:7 Дође јутро теби, становниче земаљски, дође вријеме, приближи се дан, кад ће бити полом а не јека горска.

7:8 Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гњев свој на теби, и судићу ти по твојим путовима, и обратићу на те све гадове твоје.

7:9 Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путовима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.

7:10 Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.

7:11 Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њихова ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.

7:12 Дође вријеме, приспје дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гњев на све људство њихово.

7:13 Јер ко продаје, неће опет доћи до онога што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окријепити безакоњем својим да сачува живот свој.

7:14 Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гњев мој распалио на све људство њихово.

7:15 Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождријети.

7:16 А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње.

7:17 Све ће руке клонути и сва ће кољена постати као вода.

7:18 И припасаће око себе костријет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.

7:19 Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гњева Господњега; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха својега, јер им је безакоње њихово спотицање.

7:20 Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота.

7:21 И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плијен, и оскврниће га.

7:22 И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је.

7:23 Начини вериге, јер је земља пуна крвнога суда, и град је пун насиља.

7:24 Зато ћу довести најгоре између народа да наслиједе куће њихове, и укинућу охолост силнијех, и света мјеста њихова оскврниће се.

7:25 Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити.

7:26 Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и свјета у стараца.

7:27 Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрктаће; учинићу им по путовима њиховијем и судићу им према судовима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.

8:1 А шесте године, шестога мјесеца, дана петога, кад сјеђах у својој кући и старјешине Јудине сјеђаху преда мном, паде ондје на ме рука Господа Господа.

8:2 И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе бјеше као свјетлост, као јака свјетлост.

8:3 И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на сјевер, гдје стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.

8:4 И гле, ондје бјеше слава Бога Израиљева на очи као она што је видјех у пољу.

8:5 И рече ми: сине човјечји, подигни очи своје к сјеверу. И подигох очи своје к сјеверу, и гле, са сјевера на вратима олтарским бијаше онај идол од ревности на уласку.

8:6 Потом ми рече: сине човјечји, видиш ли што ти раде? велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видјети већих гадова.

8:7 И одведе ме на врата од тријема, и погледах, а то једна рупа у зиду.

8:8 А он ми рече: сине човјечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.

8:9 Тада ми рече: уђи и види опаке гадове које чине ту.

8:10 И ушав видјех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева бијаху написани по зиду свуда унаоколо.

8:11 И пред њима стајаше седамдесет људи између старјешина дома Израиљева с Јазанијом сином Сафановијем, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.

8:12 Тада ми рече: видиш ли, сине човјечји, шта чине старјешине дома Израиљева у мраку свак у својој писаној клијети? јер говоре: не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.

8:13 Потом ми рече: још ћеш видјети већих гадова које они чине.

8:14 И одведе ме на врата дома Господњега која су са сјевера; и гле, жене сјеђаху и плакаху за Тамузом.

8:15 И рече ми: јеси ли видио, сине човјечји? још ћеш видјети већих гадова од тијех.

8:16 И одведе ме у тријем унутрашњи дома Господњега; и гле, на уласку у цркву Господњу између тријема и олтара бјеше око двадесет и пет људи окренутијех леђима к цркви Господњој лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.

8:17 Тада ми рече: јеси ли видио, сине човјечји? мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овдје? него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.

8:18 Зато ћу и ја учинити у гњеву, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити.

9:1 Потом повика иза гласа, те чух, и рече: приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртнијем у руци.

9:2 И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на сјевер, сваки са својим оружјем смртнијем у руци, и међу њима бјеше један човјек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара мједенога.

9:3 А слава Бога Израиљева подиже се с херувима, на којима бијаше, на праг од дома, и викну човјека обученога у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.

9:4 И рече му Господ: прођи посред града, посред Јерусалима, и забиљежи биљегом чела онијем људима који уздишу и који ридају ради свијех гадова што се чине усред њега.

9:5 А другима рече и чух: прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;

9:6 Старце и младиће, и дјевојке и дјецу и жене побијте да се истријебе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старјешина што бјеху пред домом.

9:7 И рече им: оскврните дом, и напуните тријемове побијенијех; идите. И изашавши стадоше убијати.

9:8 А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гњев свој на Јерусалим?

9:9 А он им рече: безакоње дома Израиљева и Јудина превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.

9:10 Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.

9:11 И гле, човјек, обучен у платно, којему уз бедрицу бијаше оправа писарска, јави говорећи: учинио сам како си ми заповједио.

1 Сол 3:1–4:18

3:1 Зато не могући више трпљети наумисмо сами остати у Атини,

3:2 И посласмо Тимотија, брата својега и слугу Божијега, и помагача својега у јеванђељу Христову, да вас утврди и утјеши у вјери вашој;

3:3 Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.

3:4 Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.

3:5 Тога ради и је не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

3:6 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас,

3:7 Зато се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вјером;

3:8 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.

3:9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем?

3:10 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.

3:11 А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.

3:12 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама.

3:13 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин.

4:1 Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.

4:2 Јер знате какве вам заповијести дадосмо кроз Господа Исуса.

4:3 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,

4:4 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,

4:5 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;

4:6 И да не преступате и закидате у ствари брата својега; јер ће Господ покајати све то, као што вам и прије казасмо и посвједочисмо.

4:7 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.

4:8 Који дакле одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је дао светога Духа својега у вас.

4:9 А за братољубље не требујете да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,

4:10 Јер то чините са свом браћом по цијелој Маћедонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,

4:11 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својијем рукама, као што вам заповједисмо;

4:12 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете.

4:13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају нада;

4:14 Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим.

4:15 Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи онијех који су помрли.

4:16 Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;

4:17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

4:18 Тако утјешавајте један другога овијем ријечима.

Јов 30:7–19

7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

8 Бијаху људи никакви и без имена, мање вриједни него земља.

9 И њима сам сада пјесма, и постах им прича.

10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

12 С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

15 Страхоте навалише на ме, и као вјетар тјерају душу моју, и као облак прође срећа моја.

16 И сада се душа моја разљева у мени, стигоше ме дани мучни.

17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

18 Од тешке силе промијенило се одијело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.