Дан 313 од 365

Јез 10:1–11:25

10:1 Потом видјех, и гле, на небу које бијаше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као пријесто.

10:2 И проговори човјеку обученом у платно, и рече: уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи.

10:3 А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човјек, и облак напуни унутрашњи тријем.

10:4 И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а тријем се напуни свјетлости славе Господње.

10:5 И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњега тријема као глас Бога свемогућега кад говори.

10:6 И кад заповједи човјеку обученоме у платно говорећи: узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова.

10:7 И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који бијаше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученоме у платно, и он прими и изиде.

10:8 А виђаше се у херувима као рука човјечија под крилима.

10:9 И видјех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једнога херувима, и точкови бијаху на очи као камен хрисолит.

10:10 И на очи бијаху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку.

10:11 Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху.

10:12 А све им тијело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, бијаху пуна очију свуда унаоколо.

10:13 А точкови се зваху како чух: кола.

10:14 А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човјечије и треће лице лавово и четврто лице орлово.

10:15 И подигоше се херувими у вис; то бијаху исте животиње које видјех на ријеци Хевару.

10:16 А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.

10:17 Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер бијаше дух животињски у њима.

10:18 И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме.

10:19 И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источнијем вратима дома Господњега, и слава Бога Израиљева бијаше озго над њима.

10:20 То бијаху исте животиње које видјех под Богом Израиљевијем на ријеци Хевару, и познах да су херувими.

10:21 Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човјечија бјеше им под крилима.

10:22 И лица им бијаху иста која видјех на ријеци Хевару; обличја бијаху иста, исти бијаху; сваки иђаше право напрема се.

11:1 Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњега која гледају на исток, и гле, на вратима бијаше двадесет и пет људи, и међу њима видјех Језанију сина Азурова и Фелатију сина Венајина, поглаваре народне.

11:2 И рече ми: сине човјечји, ови људи смишљају безакоње, и зло свјетују у том граду,

11:3 Говорећи: није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.

11:4 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човјечји.

11:5 И паде на ме дух Господњи и рече ми: реци: овако вели Господ: доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашега.

11:6 Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијенијех.

11:7 Зато овако вели Господ Господ: које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.

11:8 Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.

11:9 И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.

11:10 Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.

11:11 Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.

11:12 И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити закона мојих извршивасте, него чинисте по законима тијех народа што су око вас.

11:13 А кад пророковах, умрије Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках иза гласа и рекох: јаох Господе Господе! хоћеш ли да истријебиш остатак Израиљев?

11:14 А глас Господњи дође ми говорећи:

11:15 Сине човјечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: идите далеко од Господа, нама је дата земља у нашљедство.

11:16 Зато реци: овако вели Господ Господ: ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расијах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.

11:17 Зато реци: овако вели Господ Господ: сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расијасте, и даћу вам земљу Израиљеву.

11:18 И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њезине и све гнусобе њезине.

11:19 И даћу им једно срце и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тијела њихова камено срце и даћу им срце месно,

11:20 Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршивали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.

11:21 А којима срце иде по жељи гнусоба њиховијех и гадова њиховијех, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.

11:22 Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљева бјеше озго над њима.

11:23 И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.

11:24 А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу; и утвара коју видјех отиде од мене.

11:25 И казах робљу све ријечи Господње што ми показа.

1 Сол 5:1–28

1 А за часе и времена, браћо, није вам тријебе писати;

2 Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.

3 Јер кад реку: мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.

4 Али ви, браћо, нијесте у тами да вас дан као лупеж застане.

5 Јер сте ви сви синови видјела и синови дана: нијесмо ноћи нити таме.

6 Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо тријезни.

7 Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају.

8 Али ми који смо синови дана да будемо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави, и с кацигом нада спасенија;

9 Јер нас Бог не постави за гњев, него да добијемо спасеније кроз Господа својега Исуса Христа,

10 Који умрије за нас да ми, стражили или спавали, заједно с њим живимо.

11 Тога ради утјешавајте један другога, и поправљајте сваки ближњега, као што и чините.

12 Молимо вас пак, браћо, припознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје,

13 И имајте их у изобилној љубави за дјело њихово. Будите мирни међу собом.

14 Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утјешавајте малодушне, браните слабе, сносите свакога.

15 Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;

16–17 Него свагда идите за добром, и међу собом, према свима. Радујте се свагда.

18 Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.

19–20 Духа не гасите. Пророштва не презирите. А све кушајући добро држите.

21 Уклањајте се од свакога зла.

22–23 А сам Бог мира да посвети вас цијеле у свачему; И цијел ваш дух и душа и тијело да се сачува без кривице за долазак Господа нашега Исуса Христа.

24 Вјеран је онај који вас дозва, који ће и учинити.

25 Браћо! молите се Богу за нас.

26 Поздравите браћу сву цијеливом светијем.

27 Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.

28 Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Амин.

Пс 130:1–8

1 Из дубине вичем к теби, Господе!

2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.

3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?

4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.

5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.

6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.

8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.