Дан 314 од 365

Јез 12:1–13:23

12:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

12:2 Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.

12:3 Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.

12:4 И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.

12:5 На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.

12:6 На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.

12:7 И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.

12:8 А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:

12:9 Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: што радиш?

12:10 Реци им: овако вели Господ Господ: ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.

12:11 Реци: ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.

12:12 И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.

12:13 Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.

12:14 И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.

12:15 И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.

12:16 А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.

12:17 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

12:18 Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дркћући и бринући се.

12:19 И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.

12:20 И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.

12:21 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

12:22 Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?

12:23 Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре.

12:24 Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.

12:25 Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.

12:26 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

12:27 Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.

12:28 Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.

13:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

13:2 Сине човјечји, пророкуј против пророка Израиљевијех који пророкују, и реци тијем који пророкују из свога срца: чујте ријеч Господњу.

13:3 Овако говори Господ Господ: тешко лудијем пророцима који иду за својим духом а ништа нијесу видјели.

13:4 Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама.

13:5 Не излазите на проломе и не ограђујете дома Израиљева да би се одржао у боју у дан Господњи.

13:6 Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају над да ће се ријеч испунити.

13:7 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? а опет кажете: Господ рече; а ја не рекох.

13:8 Зато овако вели Господ Господ: зато што говорите таштину и видите лаж, зато ево мене на вас, говори Господ Господ.

13:9 И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мога, и у пријепису дома Израиљева неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ.

13:10 Зато, зато што преластише народ мој говорећи: мир је, а мира не бјеше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалијем;

13:11 Реци онијем што мажу неваљалијем кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великога града, пашћете и олуја ће развалити.

13:12 И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: гдје је креч којим мазасте?

13:13 Зато овако вели Господ Господ: развалићу олујом у гњеву свом, и силан ће дажд доћи у гњеву мом, и камење великога града у јарости мојој да потре.

13:14 И развалићу зид који намазасте неваљалијем кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ.

13:15 И тако ћу навршити гњев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалијем, и рећи ћу вам: нема зида, нити онијех који га мазаше,

13:16 Пророка Израиљевијех који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ.

13:17 А ти, сине човјечји, окрени лице своје према кћерима народа својега, које пророкују из свога срца, и пророкуј против њих.

13:18 И реци: овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу свакога раста да лове душе. Ловите душе мојега народа, а своје ли ћете душе сачувати?

13:19 И скврните ме код народа мојега за грст јечма и за залогај хљеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мојему, који слуша лаж.

13:20 Зато овако вели Господ Господ: ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долијећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долијећу.

13:21 И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ.

13:22 Јер жалостисте лажју срце праведнику, којега ја не ожалостих, и кријеписте руке безбожнику да се не врати са свога злога пута да се сачува у животу.

13:23 Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ.

2 Сол 1:1–12

1 Од Павла и Силвана и Тимотија цркви Солунској у Богу оцу нашему и Господу Исусу Христу:

2 Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

3 Дужи смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што треба; јер расте врло вјера ваша, и множи се љубав свакога вас међу вама,

4 Тако да се ми сами хвалимо вама црквама Божијима, вашијем трпљењем и вјером у свима вашијем гоњењима и невољама које подносите,

5 За знак праведнога суда Божијега да се удостојите царства Божијега, за које и страдате.

6 Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче;

7 А вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје

8 У огњу пламеноме, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеља Господа нашега Исуса Христа;

9 Који ће примити муку, погибао вјечну од лица Господњега и од славе његове,

10 Кад дође да се прослави у светима својима, и диван да буде у свима који га вјероваше; јер се прими свједочанство наше међу вама у онај дан.

11 Зато се и молимо свагда за вас да вас удостоји Бог наш звања, и испуни сваку радост доброте и дјело вјере у сили;

12 Да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа.

Јов 30:20–31

20 Вичем к теби, а ти ме не слушаш; стојим пред тобом, а ти не гледаш на ме.

21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

22 Подижеш ме у вјетар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свјема живима.

24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

25 Нијесам ли плакао ради онога који бијаше у злу? није ли душа моја жалосна бивала ради убогога?

26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах свјетлости, дође мрак.

27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

29 Брат постах змајевима и друг совама.

30 Поцрњела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

31 Гусле се моје претворише у запијевку, и свирала моја у плач.