Дан 315 од 365

Јез 14:1–16:25

14:1 Потом дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме.

14:2 И дође ми ријеч Господња говорећи:

14:3 Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?

14:4 Зато говори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је год од дома Израиљева ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гаднијех богова његовијех,

14:5 Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гаднијем боговима својим.

14:6 Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од гаднијех богова својих, одвратите лице своје од свијех гадова својих.

14:7 Јер ко би год од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

14:8 И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, те ћете познати да сам ја Господ.

14:9 И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих онога пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истријебићу га из народа својега Израиља.

14:10 И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње онога који пита тако ће бити и пророково безакоње,

14:11 Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.

14:12 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

14:13 Сине човјечји, ако ми која земља згријеши учинивши невјеру, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хљебу, и пустим на њу глад и истријебим у њој људе и стоку,

14:14 Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.

14:15 Ако пустим љуте звијери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја;

14:16 Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустјети.

14:17 Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку;

14:18 Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити.

14:19 Или ако пустим помор на земљу и излијем гњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку;

14:20 Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.

14:21 Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку.

14:22 И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.

14:23 И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам год учинио у њему, говори Господ Господ.

15:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

15:2 Сине човјечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

15:3 Узима ли се од ње дрво да се начини што? узима ли се од ње клин да се објеси о њему какав суд?

15:4 Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за што?

15:5 Гле, док бијаше цијела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за што кад је огањ прождрије и изгорје.

15:6 Зато овако вели Господ Господ: какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, таке ћу учинити становнике Јерусалимске.

15:7 Јер ћу им насупрот окренути лице своје; кад изиду из једнога огња, други ће их огањ прождријети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје насупрот њима.

15:8 И обратићу земљу у пустињу, јер учинише невјеру, говори Господ Господ.

16:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

16:2 Сине човјечји, покажи Јерусалиму гадове његове,

16:3 И реци: овако вели Господ Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље Хананске; отац ти бјеше Аморејац а мати Хетејка.

16:4 А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и нијеси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.

16:5 Око те не пожали да ти учини што од тога и да ти се смилује; него ти би бачена у поље, јер бијаше мрска душа твоја онога дана кад си се родила.

16:6 И идући мимо тебе и видјевши те гдје се ваљаш у својој крви, рекох ти: да си жива у својој крви! и опет ти рекох: да си жива у својој крви!

16:7 И учиних да растеш на тисуће као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће љепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти бијаше гола нага.

16:8 И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти бијаху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних вјеру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја.

16:9 И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.

16:10 И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застријех те свилом.

16:11 И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.

16:12 И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан вјенац на главу.

16:13 И ти бијаше окићена златом и сребром, и одијело ти бијаше од танкога платна и од свиле и везено, јеђаше бијело брашно и мед и уље, и бијаше врло лијепа, и приспје до царства.

16:14 И разиде се глас о теби по народима ради љепоте твоје, јер бјеше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.

16:15 Али се ти ослони на љепоту своју, и прокурва се с гласа својега, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.

16:16 И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како нигда није било нити ће бити.

16:17 И узевши красни накит свој од мога злата и од мога сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.

16:18 И узевши везене хаљине своје заодјела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих.

16:19 И хљеб мој, који ти дадох, бијело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.

16:20 И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли бјеше курварства твојега,

16:21 Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ?

16:22 И уза све гадове своје и курварства своја нијеси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој.

16:23 И послије све злоће своје, тешко, (тешко теби! говори Господ Господ,)

16:24 Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,

16:25 На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју љепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.

2 Сол 2:1–3:18

2:1 Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашега Исуса Христа, и за наш састанак у њему,

2:2 Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни ријечју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.

2:3 Да вас нико не превари никакијем начином; јер неће доћи док не дође најприје отпад, и не покаже се човјек безакоња, син погибли,

2:4 Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божијој као Бог показујући себе да је Бог.

2:5 Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био?

2:6 И сад знате што задржава да се не јави у своје вријеме.

2:7 Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава.

2:8 Па ће се онда јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својијех, и искоријенити свјетлошћу доласка својега;

2:9 Којега је долазак по чињењу сотонину са сваком силом, и знацима и лажнијем чудесима,

2:10 И са сваком пријеваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли.

2:11 И зато ће им Бог послати силу пријеваре, да вјерују лажи;

2:12 Да приме суд сви који не вјероваше истини, него вољеше неправду.

2:13 А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! што вас је Бог од почетка изабрао за спасеније у светињи Духа и вјери истине.

2:14 У које вас дозва јеванђељем нашијем, да добијете славу Господа нашега Исуса Христа.

2:15 Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или ријечју или из посланице наше.

2:16 А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и отац наш, којему омиљесмо и даде нам утјеху вјечну и над добри у благодати,

2:17 Да утјеши срца ваша и да вас утврди у свакој ријечи и дјелу доброме.

3:1 Даље, браћо, молите се Богу за нас да ријеч Господња трчи, и да се слави као и међу вама;

3:2 И да се избавимо од беспутнијех и злијех људи: јер вјера није свију.

3:3 А Господ је вјеран, који ће вас утврдити и сачувати ода зла.

3:4 А уздамо се у Господа за вас да оно што вам заповиједамо и чините и чинићете.

3:5 А Господ да управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.

3:6 Заповједамо вам пак, браћо, у име Господа нашега Исуса Христа, да се одвојите од свакога брата који живи неуредно, а не по уредби коју примише од нас.

3:7 Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер не живљесмо неуредно међу вама,

3:8 Нити забадава хљеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас.

3:9 Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми.

3:10 Јер кад бијасмо у вас, ово вам заповиједасмо да ако ко неће да ради да и не једе.

3:11 Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мијешају се у туђе послове.

3:12 Таковима заповиједамо и молимо их у Господу нашему Исусу Христу да мирно радећи свој хљеб једу.

3:13 А вама, браћо, да не дотужи добро чинити.

3:14 А ако ко не послуша ријечи наше, онога посланицом назначите, и не мијешајте се с њима, да се посрами.

3:15 Али га не држите као непријатеља, него га свјетујте као брата.

3:16 А сам Господ мира да вам да мир свагда у сваком догађају. Господ са свима вама.

3:17 Поздрав мојом руком Павловом, које је знак у свакој посланици, овако пишем:

3:18 Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Пс 131:1–3

1 Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

2 Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

3 Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека.