Дан 324 од 365

Јез 30:1–31:18

30:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

30:2 Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: ридајте: јаох дана!

30:3 Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, вријеме народима.

30:4 И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у Етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.

30:5 Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мјешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вјера, пашће с њима од мача.

30:6 Овако вели Господ: пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле Синске пашће у њему, говори Господ Господ.

30:7 И биће пусти међу пустијем земљама, и градови ће његови бити међу пустијем градовима.

30:8 И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.

30:9 У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше Етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана Мисирскога; јер ево, иде.

30:10 Овако вели Господ Господ: погубићу мноштво Мисирско руком Навуходоносора цара Вавилонскога.

30:11 Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијенијех.

30:12 И исушићу ријеке, и предаћу земљу у руке злијем људима; и опустићу земљу и што је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.

30:13 Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску.

30:14 И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.

30:15 И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову.

30:16 Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан.

30:17 Младићи Авински и Пи-весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство.

30:18 И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.

30:19 И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.

30:20 Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

30:21 Сине човјечји, сломих мишицу Фараону цару Мисирском, и ето неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач.

30:22 Зато овако вели Господ Господ: ево ме на Фараона цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.

30:23 И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.

30:24 И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт.

30:25 Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску.

30:26 И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.

31:1 А једанаесте године, трећега мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

31:2 Сине човјечји, кажи Фараону цару Мисирском и народу његову: на што си налик у величини својој?

31:3 Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепих грана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу густијем гранама.

31:4 Вода га одгоји, бездана га узвиси; она ријекама својим тецијаше око његова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.

31:5 Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.

31:6 На гранама његовијем вијаху гнијезда све птице небеске, и под гранама његовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу његову сјеђаху сви велики народи.

31:7 И бијаше лијеп величином својом и дужином грана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.

31:8 Кедри у врту Божијем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовијем гранама, и јавори не бијаху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.

31:9 Учиних га лијепа мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божијем.

31:10 Зато овако вели Господ Господ: што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понијело висином његовом,

31:11 Зато га дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одвргох га за безбожност његову.

31:12 И туђинци, најљући између народа, посјекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свијем долинама, и огранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његова и оставише га.

31:13 На изваљеном пању његову станују све птице небеске, и на гранама су његовијем све звијери пољске,

31:14 Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својега међу густе гране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.

31:15 Овако вели Господ Господ: у који дан сиде у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.

31:16 Праском падања његова устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.

31:17 И они сидоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сјеђаху у хладу његову међу народима.

31:18 На које си међу дрветима Едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима Едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.

2 Тим 4:1–22

1 Заклињем те дакле пред Богом и Господом нашијем Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком његовијем и царством његовијем:

2 Проповиједај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме, покарај, запријети, умоли са свакијем сношењем и учењем;

3 Јер ће доћи вријеме кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,

4 И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.

5 А ти буди тријезан у свачему, трпи зло, учини дјело јеванђелиста, службу своју сврши.

6 Јер ја се већ жртвујем, и вријеме мојега одласка наста.

7 Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах.

8 Даље дакле мени је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују његову доласку.

9 Постарај се да дођеш брзо к мени;

10 Јер ме Димас остави, омиљевши му садашњи свијет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.

11 Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.

12 А Тихика послао сам у Ефес.

13 Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.

14 Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по дјелу његову.

15 Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашијем ријечима.

16 У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!

17 Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповиједање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавовијех.

18 И Господ ће ме избавити од свакога зла дјела, и сачуваће ме за царство своје небеско; којему слава ва вијек вијека. Амин.

19 Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.

20 Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесна.

21 Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.

22 Господ Исус Христос са духом твојијем. Благодат с вама. Амин.

Јов 33:1–11

1 Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје.

2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

3 По правом срцу мом биће ријечи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми насупрот.

6 Ево, ја ћу бити мјесто Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

8 Рекао си дакле преда мном, и чуо сам глас твојих ријечи:

9 Чист сам, без гријеха, прав сам и нема безакоња на мени.

10 Ево, тражи задјевицу са мном, држи ме за свога непријатеља.

11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свијем стазама мојим.