Дан 325 од 365

Јез 32:1–33:33

32:1 Опет дванаесте године, дванаестога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

32:2 Сине човјечји, наричи за Фараоном царем Мисирским, и реци му: ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш ријеке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по ријекама њезинијем.

32:3 Овако вели Господ Господ: разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.

32:4 И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да сједају на те, и наситићу тобом звијери са све земље.

32:5 И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.

32:6 И земљу гдје пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.

32:7 И кад те угасим, застријећу небо, и звијезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и мјесец неће свијетлити свјетлошћу својом.

32:8 Сва ћу свијетла видјела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.

32:9 И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.

32:10 И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрктаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.

32:11 Јер овако вели Господ Господ: мач цара Вавилонскога доћи ће на те.

32:12 Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; они ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.

32:13 И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човјечија нити ће их папак од каке животиње мутити.

32:14 Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.

32:15 Кад опустим земљу Мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.

32:16 Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свијем мноштвом његовијем нарицаће, говори Господ Господ.

32:17 Потом дванаесте године, петнаести дан истога мјесеца, дође ми ријеч Господња говорећи:

32:18 Сине човјечји, наричи за мноштвом Мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који слазе у јаму.

32:19 Од кога си љепши? сиђи и лези с необрезанима.

32:20 Пашће посред побијенијех мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.

32:21 Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовијем, који сидоше и леже необрезани, побијени мачем.

32:22 Ондје је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.

32:23 Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живијех.

32:24 Ондје је Елам и све мноштво његово око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који сидоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму.

32:25 Међу побијенима намјестише постељу њему и свему мноштву његову, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму, метнути су међу побијене.

32:26 Ондје је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех.

32:27 Али не леже међу јунацима који падоше између необрезанијех, који сидоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховијем, ако и бијаху јунаци страшни на земљи живијех.

32:28 И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијенијех мачем.

32:29 Ондје је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сидоше у јаму.

32:30 Ондје су сви кнезови сјеверни и сви Сидонци, који сидоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сидоше у јаму.

32:31 Њих ће видјети Фараон, и утјешиће се за свијем мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.

32:32 Јер зададох свој страх земљи живијех, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.

33:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

33:2 Сине човјечји, говори синовима народа својега, и кажи им: кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,

33:3 И он видјевши мач гдје иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,

33:4 Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.

33:5 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.

33:6 Ако ли стражар видјевши мач гдје иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.

33:7 И тебе, сине човјечји, тебе поставих стражарем дому Израиљеву; слушај дакле ријеч из мојих уста и опомињи их од мене.

33:8 Кад речем безбожнику: безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута својега; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.

33:9 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свога пута, а он се не врати са свога пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.

33:10 Зато ти, сине човјечји, реци дому Израиљеву: ви говорите овако и кажете: пријеступи наши и гријеси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живјели?

33:11 Реци им: тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са злијех путова својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?

33:12 Зато ти, сине човјечји, реци синовима народа својега: праведнога неће избавити правда његова кад згријеши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живјети кад згријеши.

33:13 Кад речем праведнику да ће доиста живјети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.

33:14 А кад речем безбожнику: доиста ћеш погинути, а он се обрати од гријеха својега и стане чинити суд и правду,

33:15 И врати безбожник залог, и врати што је отео, и стане ходити по уредбама животнијем не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умријети.

33:16 Од свијех гријеха што је згријешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.

33:17 А синови народа твојега говоре: није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.

33:18 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.

33:19 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.

33:20 А ви говорите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима његовијем.

33:21 А дванаесте године робовања нашега, десетога мјесеца, петога дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: узе се град.

33:22 А рука Господња дође нада ме увече прије него дође онај што утече, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не мучах.

33:23 И дође ми ријеч Господња говорећи:

33:24 Сине човјечји, који живе у онијем пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам бијаше један, и наслиједи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у нашљедство.

33:25 Зато им реци: овако вели Господ Господ: једете с крвљу, и очи своје подижете ка гаднијем боговима својим, и крв прољевате, и хоћете да наслиједите земљу?

33:26 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњега својега, и хоћете да наслиједите земљу?

33:27 Овако им реци: овако вели Господ Господ: тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, звијерима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помријети.

33:28 Тако ћу сасвијем опустити ту земљу, и нестаће поноса силе њезине, и опустјеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.

33:29 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвијем опустим за све гадове њихове што чинише.

33:30 А о теби, сине човјечји, синови народа твојега казују о теби уза зидове и на вратима кућнијем, и говоре један другому, сваки брату својему, и веле: ходите и чујте кака ријеч дође од Господа.

33:31 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој сједа пред тобом, и слуша ријечи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке а срце њихово иде за својим лакомством.

33:32 И гле, ти си им као љупка пјесма, као човјек лијепа гласа и који добро свира; слушају ријечи твоје, али их не извршују.

33:33 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.

Тит 1:1–16

1 Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,

2 За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,

3 А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,

4 Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.

5 Зато те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,

6 Ако је ко без мане, једне жене муж, и има вјерну дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.

7 Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

8 Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

9 Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

10 Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,

11 Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

12 А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.

13 Сведочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,

14 Не слушајући Јеврејскијех гаталица ни заповијести људи који се одвраћају од истине.

15 Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.

16 Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.

Пс 135:1–21

1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

2 Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашега.

3 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену његову, јер је слатко.

4 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

5 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.

6 Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.

7 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из стаја његовијех.

8 Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.

9 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.

10 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

11 Сиона, цара Аморејскога и Ога, цара Васанскога, и сва царства Хананска;

12 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.

13 Господе! име је твоје вјечно; Господе! спомен је твој од кољена до кољена.

14 Јер ће судити Господ народу својему, и на слуге своје смиловаће се.

15 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;

16 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

17 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.

18 Какви су они онаки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

19 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

20 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

21 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!