Псалмиглава 135

У Синодалном преводу ово је Псалам 134 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

1Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

2Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашега.

3Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену његову, јер је слатко.

4Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

5Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.

6Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.

7Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из стаја његовијех.

8Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.

9Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.

10Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

11Сиона, цара Аморејскога и Ога, цара Васанскога, и сва царства Хананска;

12И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.

13Господе! име је твоје вјечно; Господе! спомен је твој од кољена до кољена.

14Јер ће судити Господ народу својему, и на слуге своје смиловаће се.

15Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;

16Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

17Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.

18Какви су они онаки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

19Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

20Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

21Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).