Дан 326 од 365

Јез 34:1–31

1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

2 Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?

3 Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете.

4 Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.

5 И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским.

6 Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.

7 Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

8 Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу;

9 Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

10 Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њиховијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.

11 Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.

12 Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно.

13 И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи.

14 На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем.

15 Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.

16 Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.

17 А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.

18 Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? и што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?

19 А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.

20 Зато овако им вели Господ Господ: ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.

21 Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,

22 Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.

23 И подигнућу им једнога пастира који ће их пасти, слугу својега Давида; он ће их пасти и биће им пастир.

24 А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.

25 И учинићу с њима завјет мирни, истријебићу зле звијери из земље, и они ће живјети у пустињи без страха и спаваће у шумама.

26 И благословићу њих и што је око горе моје, и пуштаћу дажд на вријеме; дажди ће благословни бити.

27 И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њихова, и избавим их из руку онијех који их заробише.

28 И неће више бити плијен народима, и звијери земаљске неће их јести, него ће живјети без страха и нико их неће плашити.

29 И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоте од народа.

30 И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.

31 А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.

Тит 2:1–3:15

2:1 А ти говори што пристоји здравој науци:

2:2 Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

2:3 Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

2:4 Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

2:5 Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

2:6 Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

2:7 А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

2:8 Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.

2:9 Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

2:10 Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

2:11 Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

2:12 Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

2:13 Чекајући блажена нада и јављања славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

2:14 Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

2:15 Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу да те нико не презире.

3:1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

3:2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

3:3 Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

3:4 А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

3:5 Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога,

3:6 Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

3:7 Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

3:8 Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

3:9 А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

3:10 Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

3:11 Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

3:12 Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

3:13 Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

3:14 Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

3:15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.

Јов 33:12–22

12 Ето, у том нијеси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човјека.

13 Зашто се преш с њим, што за сва дјела своја не одговара?

14 Једанпут говори Бог и два пута; али човјек не пази.

15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

16 Тада отвора ухо људима и науку им запечаћава,

17 Да би одвратио човјека од дјела његова, и заклонио од њега охолост;

18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

20 Тако да се животу његову гади хљеб и души његовој јело најмилије;

21 Нестаје тијела његова на очиглед, и измалају се кости његове, које се прије нијесу видјеле,

22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.