БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 327 од 365

Јез 35:1–36:38, Флм 1:1–25, Пс 136:1–26

Стари завет

Јез 35:1–36:38

35:1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

35:2 Сине човјечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.

35:3 И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! и дигнућу руку своју на те, и опустићу те сасвијем.

35:4 Градове ћу твоје опустити, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.

35:5 Што је у тебе вјечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њихову,

35:6 Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.

35:7 И обратићу гору Сир сасвијем у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.

35:8 И напунићу горе њезине побијенијех њезинијех; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свијем потоцима твојим падаће побијени од мача.

35:9 Вјечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.

35:10 Што говориш: ова два народа и ове двије земље моје ће бити, и наслиједићемо их, ако и јест Господ био ондје,

35:11 Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гњеву твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.

35:12 И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: опустјеше, нама су дане да их једемо.

35:13 И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме ријечи своје; чуо сам.

35:14 Овако вели Господ Господ: кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустити.

35:15 Како си се ти веселила нашљедству дома Израиљева што опустје, тако ћу и теби учинити: опустјећеш, горо Сире, и сва земљо Едомска; и познаће се да сам ја Господ.

36:1 Ти, сине човјечји, пророкуј горама Израиљевијем, и реци: горе Израиљеве, чујте ријеч Господњу.

36:2 Овако вели Господ Господ: што непријатељ говори за вас: ха ха! вјечне висине посташе наше нашљедство;

36:3 Зато пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: што вас пустоше и прождиру са свијех страна, да постанете нашљедство осталијем народима, и постасте прича и руг народима,

36:4 Зато, горе Израиљеве, чујте ријеч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевијем и хумовима, потоцима и долинама, и пустијем развалинама и градовима остављенијем, које посташе грабеж и потсмијех осталијем народима унаоколо,

36:5 Зато овако вели Господ Господ: у огњу ревности своје говорих против осталијех народа и против све Едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је оплијенили.

36:6 Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: овако вели Господ Господ: ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,

36:7 Зато овако вели Господ Господ: ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.

36:8 А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мојему Израиљу, јер ће скоро доћи.

36:9 Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засијеване.

36:10 И умножићу у вама људе, дом Израиљев савколики, и градови ће се населити и пустолине саградити.

36:11 Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бијасте прије; и учинићу вам добра више него прије; и познаћете да сам ја Господ.

36:12 И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наслиједиће вас, и бићете им нашљедство, и нећете их више затирати.

36:13 Овако вели Господ Господ: што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,

36:14 Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.

36:15 И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.

36:16 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

36:17 Сине човјечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим дјелима; пут њихов бијаше преда мном као нечистота жене одвојене.

36:18 Зато излих гњев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гаднијех богова њиховијех, којима је оскврнише.

36:19 И расијах их по народима, и разасуше се по земљама; по путовима њиховијем и по дјелима њиховијем судих им.

36:20 И кад дођоше међу народе, гдје год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.

36:21 Али ми се сажали ради светога имена мојега, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

36:22 Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светога имена својега, које оскврнисте у народима у које дођосте;

36:23 И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.

36:24 Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свијех земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

36:25 И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свијех нечистота ваших и од свијех гаднијех богова ваших.

36:26 И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тијела вашега, и даћу вам срце месно.

36:27 И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

36:28 И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

36:29 И опростићу вас свијех нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.

36:30 И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.

36:31 И опоменућете се злијех путова својих и дјела својих која не бјеху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.

36:32 Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путова својих, доме Израиљев.

36:33 Овако вели Господ Господ: кад вас очистим од свијех безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.

36:34 И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

36:35 И рећи ће се: земља ова што бјеше пуста поста као врт Едемски, и градови што бјеху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

36:36 И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустјело. Ја Господ рекох, и учинићу.

36:37 Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.

36:38 Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховијем, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.

Нови завет

Флм 1:1–25

1 Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазноме и помагачу нашему,

2 И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашему другару у војевању, и домашњој твојој цркви:

3 Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

4 Захваљујем Богу својему спомињући те свагда у молитвама својима,

5 Чувши љубав твоју и вјеру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:

6 Да твоја вјера, коју имамо заједно, буде силна у познању свакога добра, које имате у Христу Исусу.

7 Јер имам велику радост и утјеху ради љубави твоје, што срца светијех починуше кроза те, брате!

8 Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповиједам што је потребно,

9 Али опет молим љубави ради, ја који сам такови као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;

10 Молимо те за својега сина Онисима, којега родих у оковима својима;

11 Који је теби негда био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, којега послах теби натраг;

12 А ти га, то јест, моје срце прими.

13 Ја га шћадијах да задржим код себе, да ми мјесто тебе послужи у оковима јеванђеља;

14 Али без твоје воље не хтједох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.

15 Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко вријеме да га добијеш вјечно,

16 Не више као роба, него више од роба, брата љубазнога, а особито мени, акамоли теби, и по тијелу и у Господу.

17 Ако дакле држиш мене за својега другара, прими њега као мене.

18 Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.

19 Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не речем да си и сам себе мени дужан.

20 Да брате! да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.

21 Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.

22 А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.

23 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.

24 Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем. Амин.

Псалам

Пс 136:1–26

1 Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

2 Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

3 Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;

4 Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;

5 Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;

6 Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;

7 Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;

8 Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;

9 Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;

10 Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;

11 Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;

12 Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;

13 Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;

14 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;

15 А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;

16 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;

17 Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;

18 И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;

19 Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;

20 И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;

21 И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;

22 У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;

23 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;

24 И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;

25 Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;

26 Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.