Дан 33 од 365

2 Мој 12:1–13:22

12:1 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи:

12:2 Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години.

12:3 Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;

12:4 Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.

12:5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.

12:6 И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.

12:7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.

12:8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу.

12:9 Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.

12:10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри.

12:11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.

12:12 Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјека до живинчета, и судићу свијем боговима Мисирским, ја Господ.

12:13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској.

12:14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем.

12:15 Седам дана једите хљебове пријесне, и првога дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео што с квасцем од првога дана до седмога, истријебиће се она душа из Израиља.

12:16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само готовити.

12:17 И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем.

12:18 Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дана истога мјесеца увече.

12:19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи.

12:20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хљеб пријесан по свијем становима својим.

12:21 И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.

12:22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.

12:23 Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.

12:24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека.

12:25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.

12:26 И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба?

12:27 Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.

12:28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.

12:29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу његову до првенца сужња у тамници, и што год бјеше првенац од стоке.

12:30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца.

12:31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.

12:32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.

12:33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви.

12:34 И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.

12:35 И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина.

12:36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце.

12:37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце.

12:38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.

12:39 И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице.

12:40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.

12:41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске.

12:42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.

12:43 И рече Господ Мојсију и Арону: ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;

12:44 А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.

12:45 Дошљак или најамник да је не једе.

12:46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.

12:47 Сав збор Израиљев нека чини тако.

12:48 Ако би код тебе сједио туђин и хтио би светковати пасху Господњу, нека му се обреже све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.

12:49 Закон један да је и рођеноме у земљи и дошљаку који сједи међу вама.

12:50 И учинише сви синови Израиљеви како заповједи Господ Мојсију и Арону, тако учинише.

12:51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.

13:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

13:2 Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевијех, и од људи и од стоке; јер је моје.

13:3 И Мојсије рече народу: памтите овај дан, у који изидосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крјепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.

13:4 Данас излазите, мјесеца Авива;

13:5 Па кад те Господ уведе у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Јевејску и Јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млијеко и мед, тада да служиш службу ову овога мјесеца;

13:6 Седам дана једи хљебове пријесне, а седми дан нека је празник Господњи.

13:7 Хљебови пријесни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у цијелом крају твом.

13:8 И казаћеш сину својему у тај дан говорећи: ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.

13:9 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојима, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крјепком извео Господ из Мисира.

13:10 Зато врши закон овај на вријеме, од године до године.

13:11 И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,

13:12 Одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу.

13:13 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али свакога првенца човјечијега између синова својих откупи.

13:14 А кад те запита син твој у напредак говорећи: шта је то? реци му: руком крјепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога.

13:15 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хтје пустити, поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човјечијега до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а свакога првенца синова својих откупљујем.

13:16 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крјепком извео Господ из Мисира.

13:17 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи Филистејској, ако и бјеше краћи, јер Бог рече: да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.

13:18 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изидоше синови Израиљеви из земље Мисирске.

13:19 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер бјеше заклео синове Израиљеве рекавши: заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.

13:20 Тако отишавши из Сохота стадоше у око у Етаму, накрај пустиње.

13:21 А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу.

13:22 И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу.

Мт 21:26–46

26 Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка.

27 И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

28 Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

29 А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

30 И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

31 Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

32 Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

33 Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

34 А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

35 И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

36 Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37 А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.

38 А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

41 Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

42 А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

46 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.

Приче 8:10–19

10 Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

11 Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

14 Мој је савјет и што год јест; ја сам разум и моја је сила.

15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

19 Плод је мој бољи од злата и од најбољега злата, и добитак је мој бољи и од најбољега сребра.