Дан 32 од 365

2 Мој 10:1–11:10

10:1 А Господ рече Мојсију: иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његовијех, да учиним ове знаке своје међу њима,

10:2 И да приповиједаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.

10:3 И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: овако вели Господ Бог Јеврејски: докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.

10:4 Јер ако нећеш пустити народа мојега, ево сјутра ћу нанијети скакавце на земљу твоју;

10:5 И покриће сву земљу да се неће видјети земље, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.

10:6 И напуниће их се куће твоје и куће свијех слуга твојих и куће свијех Мисираца, што нијесу видјели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренув се отиде од Фараона.

10:7 А слуге рекоше Фараону: докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу својему. Зар још не видиш гдје пропаде Мисир?

10:8 И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: идите, послужите Господу Богу својему. А који су што ће ићи?

10:9 А Мојсије рече: с дјецом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.

10:10 А он им рече: тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с дјецом вашом! Видите да зло мислите.

10:11 Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отјера их од себе Фараон.

10:12 Тада рече Господ Мојсију: пружи руку своју на земљу Мисирску, да дођу скакавци на земљу Мисирску и поједу све биље по земљи, што год оста иза града.

10:13 И пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.

10:14 И дођоше скакавци на сву земљу Мисирску, и попадаше по свијем крајевима Мисирским силни веома, каких прије нигда није било нити ће кад бити онаких.

10:15 И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскога у свој земљи Мисирској.

10:16 Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: згријеших Господу Богу вашему и вама.

10:17 Али ми још сада само опрости гријех мој, и молите се Господу Богу својему да уклони од мене само ову смрт.

10:18 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.

10:19 И окрену Господ вјетар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у цијелој земљи Мисирској.

10:20 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех.

10:21 И рече Господ Мојсију: пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи Мисирској така да ће је пипати.

10:22 И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи Мисирској за три дана.

10:23 Не виђаху један другога, и нико се не маче с мјеста гдје бјеше за три дана; али се код свијех синова Израиљевијех видјело по становима њиховијем.

10:24 Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а дјеца ваша нека иду с вама.

10:25 А Мојсије рече: треба да нам даш и што ћемо принијети и сажећи на жртву Господу Богу својему;

10:26 Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу својему, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.

10:27 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хтје их пустити.

10:28 И рече му Фараон: иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.

10:29 А Мојсије рече: право си казао; нећу ти више доћи на очи.

11:1 А Господ рече Мојсију: још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвијем, и још ће вас тјерати.

11:2 А сада кажи народу нека сваки човјек иште у сусједа својега и свака жена у сусједе своје накита сребрнијех и накита златнијех.

11:3 И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије бјеше врло велик човјек у земљи Мисирској код слуга Фараоновијех и код народа.

11:4 И рече Мојсије: овако вели Господ: око поноћи проћи ћу кроз Мисир,

11:5 И помријеће сви првенци у земљи Мисирској, од првенца Фараонова, који шћаше сједјети на пријестолу његову, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке што је год првенац.

11:6 И биће вика велика по свој земљи Мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.

11:7 А код синова Израиљевијех нигдје неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца.

11:8 И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гњевом.

11:9 А Господ рече Мојсију: неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи Мисирској.

11:10 И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех из земље своје.

Мт 21:1–25

1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

2 Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми.

3 И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4 А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

5 Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

8 А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

9 А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

10 И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то?

11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

12 И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

13 И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

14 И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

15 А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

16 И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје.

18 А ујутру враћајући се у град огладње.

19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква.

20 И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква!

21 А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

22 И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту?

24 А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

25 Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте?

Пс 15:1–5

1 Господе ко може сједјети у сјеници твојој? ко може наставати на светој гори твојој?

2 Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца својега;

3 Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега;

4 Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;

5 Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.