Дан 34 од 365

2 Мој 14:1–15:27

14:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

14:2 Кажи синовима Израиљевијем нека савију и стану у око пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у око покрај мора.

14:3 Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: зашли су у земљу, затворила их је пустиња.

14:4 И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.

14:5 А кад би јављено цару Мисирском да је побјегао народ, промијени се срце Фараоново и слуга његовијех према народу, те рекоше: шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?

14:6 И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.

14:7 И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола Мисирских, и над свјема војводе.

14:8 И Господ учини, те отврдну срце Фараону цару Мисирском, и пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.

14:9 И тјеравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.

14:10 И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.

14:11 И рекоше Мојсију: зар не бјеше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.

14:12 Нијесмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: прођи нас се, нека служимо Мисирцима? јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.

14:13 А Мојсије рече народу: не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их нигда више видјети до вијека.

14:14 Господ ће се бити за вас, а ви ћете мучати.

14:15 А Господ рече Мојсију: што вичеш к мени? кажи синовима Израиљевијем нека иду.

14:16 А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.

14:17 И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовијем и на коњицима његовијем.

14:18 И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовијем и на коњицима његовијем.

14:19 И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.

14:20 и дошав међу војску Мисирску и војску Израиљску бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи, те не приступише једни другима цијелу ноћ.

14:21 И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.

14:22 И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.

14:23 И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.

14:24 А у стражу јутрењу погледа Господ на војску Мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску Мисирску.

14:25 И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: бјежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.

14:26 А Господ рече Мојсију: пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.

14:27 И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.

14:28 А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год бјеше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.

14:29 И синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с лијеве стране.

14:30 И избави Господ Израиља у онај дан из руку Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на бријегу морском.

14:31 И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију слузи његову.

15:1 Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако: Пјеваћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

15:2 Сила је моја и пјесма моја Господ, који ме избави; он је Бог мој, и славићу га; Бога оца мојега, и узвишиваћу га.

15:3 Господ је велик ратник; име му је Господ.

15:4 Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.

15:5 Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.

15:6 Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десница твоја, Господе, сатр непријатеља.

15:7 И мноштвом величанства својега оборио си оне који усташе на те; пустио си гњев свој, и прождрије их као сламу.

15:8 Од даха ноздара твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

15:9 Непријатељ рече: тјераћу, стигнућу, дијелићу плијен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истријебиће их рука моја.

15:10 Ти дуну вјетром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.

15:11 Ко је као ти међу силнима Господе? ко је као ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?

15:12 Ти пружи десницу своју, и прождрије их земља.

15:13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крјепошћу својом у стан светости своје.

15:14 Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи Филистејској.

15:15 Тада ће се препасти старјешине Едомске, јунаке Моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у Хананској.

15:16 Спопашће их страх и трепет; од величине руке твоје замукнуће као камен, докле не прође народ твој, Господе, докле не прође народ, који си задобио.

15:17 Одвешћеш их и посадићеш их на гори нашљедства својега, на мјесту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су твоје руке утврдиле.

15:18 Господ ће царовати довијека.

15:19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовијем и с коњицима његовијем у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пријеђоше сухим посред мора.

15:20 И Марија пророчица сестра Аронова узе бубањ у руку своју; а за њом изидоше све жене с бубњима и свиралама.

15:21 И отпијеваше им Марија: пјевајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

15:22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвенога, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воде.

15:23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воде у Мери, јер бјеше горка; отуда се прозва мјесто Мера.

15:24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: шта ћемо пити?

15:25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Ондје му даде уредбу и закон, и ондје га окуша.

15:26 И рече: ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и ушчиниш што је право у очима његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима његовијем и ушчуваш све уредбе његове, ниједне болести коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, љекар твој.

15:27 И дођоше у Елим, гдје бијаше дванаест извора и седамдесет палама; и ондје стадоше у око код воде.

Мт 22:1–28

1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

2 Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.

4 Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

7 А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

8 Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

9 Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11 Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

12 И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.

13 Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

14 Јер су многи звани, али је мало избранијех.

15 Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

16 И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18 Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

20 И рече им: чији је образ овај и натпис?

21 И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.

22 И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

23 Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

25 У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

26 А тако и други, и трећи, тја до седмога.

27 А послије свију умрије и жена.

28 О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

Пс 16:1–11

1 Чувај ме, Боже; јер се у те уздам.

2 Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим тебе.

3 У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.

4 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.

5 Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје.

6 Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.

7 Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.

8 Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.

9 Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;

10 Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост.

11 Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека.