Дан 35 од 365

2 Мој 16:1–17:16

16:1 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске.

16:2 И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи,

16:3 И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.

16:4 А Господ рече Мојсију: ево учинићу да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по моме закону или неће.

16:5 А шестога дана нека зготове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.

16:6 И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске;

16:7 А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?

16:8 И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.

16:9 И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.

16:10 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.

16:11 И Господ рече Мојсију говорећи:

16:12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.

16:13 И увече долетјеше препелице и прекрилише око, а ујутру паде роса око окола;

16:14 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.

16:15 И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете.

16:16 То је за што заповједи Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.

16:17 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.

16:18 Па мјерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.

16:19 И рече им Мојсије: нико да не оставља од тога за сјутра.

16:20 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих.

16:21 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огријеваше, тада се растапаше.

16:22 А у шести дан накупише хљеба двојином, по два гомора на свакога; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију.

16:23 А он им рече: ово каза Господ: сјутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра.

16:24 И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему.

16:25 И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.

16:26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.

16:27 И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше.

16:28 А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим?

16:29 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестога дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својега мјеста у седми дан.

16:30 И почину народ у седми дан.

16:31 И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи.

16:32 И рече Мојсије: ово је заповједио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од кољена до кољена вашега, да виде хљеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље Мисирске.

16:33 И рече Мојсије Арону: узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од кољена до кољена вашега.

16:34 И остави га Арон пред свједочанством да се чува, као што заповједи Господ Мојсију.

16:35 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живјети; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске.

16:36 А гомор је десетина ефе.

17:1 И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповјести Господњој, и стадоше у око у Рафидину; а ондје не бјеше воде да народ пије.

17:2 И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: дај нам воде да пијемо. А он им рече: што се свађате са мном? што кушате Господа?

17:3 Али народ бјеше ондје жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу?

17:4 А Мојсије завапи ка Господу говорећи: шта ћу чинити с овијем народом? Још мало па ће ме засути камењем.

17:5 А Господ рече Мојсију: прођи пред народ, и узми са собом старјешине Израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди.

17:6 А ја ћу стајати пред тобом ондје на стијени на Хориву; а ти удари у стијену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старјешинама Израиљским.

17:7 А мјесто оно прозва Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: је ли Господ међу нама или није?

17:8 Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.

17:9 А Мојсије рече Исусу: избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сјутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.

17:10 И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда.

17:11 И докле Мојсије држаше у вис руке своје, надбијаху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надбијаху Амаличани.

17:12 Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те сједе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчанога.

17:13 И разби Исус Амалика и народ његов оштријем мачем.

17:14 Потом рече Господ Мојсију: запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвијем истријебити спомен Амаликов испод неба.

17:15 Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ застава моја.

17:16 И рече: што се рука бјеше подигла на пријесто Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од кољена до кољена.

Мт 22:29–46

29 А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.

30 Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

31 А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:

32 Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

33 И чувши народ дивљаше се науци његовој.

34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35 И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

36 Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

37 А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

38 Ово је прва и највећа заповијест.

39 А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.

40 О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

42 Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.

43 Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

44 Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

45 Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

46 И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.

Приче 8:20–36

20 Путем праведнијем ходим, посред стаза правице,

21 Да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.

22 Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дјела својих, прије свакога времена.

23 Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље.

24 Кад јоште не бијаше бездана, родила сам се, кад још не бијаше извора обилатијех водом.

25 Прије него се горе основаше, прије хумова ја сам се родила;

26 Још не бјеше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

27 Кад је уређивао небеса, ондје бијах; кад је размјеравао круг над безданом.

28 Кад је утврђивао облаке горе и кријепио изворе бездану;

29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповијести његове, кад је постављао темеље земљи;

30 Тада бијах код њега храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;

31 Весељах се на васиљеној његовој, и милина ми је са синовима људским.

32 Тако дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путова мојих.

33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

34 Благо човјеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

36 А ко о мене гријеши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.