Дан 36 од 365

2 Мој 18:1–27

1 А Јотор свештеник Мадијамски, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу својему, како изведе Господ Израиља из Мисира;

2 И узе Јотор таст Мојсијев Сефору жену Мојсијеву, коју бјеше послао натраг,

3 И два сина њезина, од којих једном бјеше име Гирсам, јер рече: туђин сам у земљи туђој,

4 А другом бјеше име Елиезер, јер, рече, Бог оца мојега би ми у помоћи и оте ме од мача Фараонова.

5 И пође Јотор таст Мојсијев са синовима његовијем и са женом његовом к Мојсију у пустињу, гдје бјеше у околу под гором Божијом.

6 И поручи Мојсију: ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њезина с њом.

7 И Мојсије изиде на сусрет тасту својему и поклони му се и цјелива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.

8 И приповједи Мојсије тасту својему све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.

9 И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке Мисирске;

10 И рече Јотор: благословен да је Господ, који вас избави из руке Мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства Мисирскога.

11 Сад видим да је Господ већи од свијех богова, јер чим се поношаху онијем их самијем надвиси.

12 И узе Јотор таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старјешине Израиљске, и једоше с тастом Мојсијевијем пред Богом.

13 А сјутрадан сједе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.

14 А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: шта то радиш с народом? зашто сједиш сам, а вас народ стоји пред тобом од јутра до вечера?

15 А Мојсије рече тасту својему: јер долази народ к мени да пита Бога.

16 Кад имају што међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе његове.

17 А таст Мојсијев рече му: није добро што радиш.

18 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити.

19 Него послушај мене; ја ћу те свјетовати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;

20 И учи их наредбама и законима његовијем, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.

21 А из свега народа избери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике;

22 Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.

23 Ако то учиниш, и Бог ти заповједи, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје мјесто.

24 И Мојсије послуша таста својега, и учини све што рече.

25 И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике.

26 Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.

27 Послије отпусти Мојсије таста својега, који се врати у своју земљу.

Мт 23:1–39

1 Тада Исус рече к народу и ученицима својим.

2 Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

3 Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

4 Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

5 А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

6 И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

7 И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

8 А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

9 И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

10 Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11 А највећи између вас да вам буде слуга.

12 Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

14 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

15 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе.

16 Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је.

17 Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

18 И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

19 Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

20 Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

21 И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој.

22 И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему.

23 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

24 Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

25 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

26 Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

27 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

28 Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

29 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

30 И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

31 Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

32 И ви допуните мјеру отаца својијех.

33 Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

34 Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

35 Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром.

36 Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте!

38 Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

39 Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.

Пс 17:1–15

1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.

2 Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.

3 Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

4 Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.

5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

6 Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.

7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.

8 Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме

9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.

13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

14 Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

15 А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.