Дан 37 од 365

2 Мој 19:1–21:36

19:1 Првога дана трећега мјесеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тога дана дођоше у пустињу Синајску.

19:2 Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у око у пустињи, а око начинише Израиљци ондје под гором.

19:3 И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: овако кажи дому Јаковљеву, и реци синовима Израиљевим:

19:4 Видјели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловијем носио и довео вас к себи.

19:5 А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завјет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.

19:6 И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су ријечи које ћеш казати синовима Израиљевим.

19:7 А Мојсије дође и сазва старјешине народне; и каза им све ове ријечи које му Господ заповједи.

19:8 А сав народ одговори сложно и рече: што је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу ријечи народне.

19:9 А Господ рече Мојсију: ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти вјерује до вијека. Јер Мојсије бјеше јавио Господу ријечи народне.

19:10 И рече Господ Мојсију: иди к народу, и освештај их данас и сјутра, и нека оперу хаљине своје;

19:11 И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свијем народом.

19:12 А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њезина; што се год дотакне горе, погинуће;

19:13 Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устријели, било живинче или човјек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору.

19:14 И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје.

19:15 И рече народу: будите готови за трећи дан, и не лијежите са женама.

19:16 А трећи дан кад би ујутру, громови загрмјеше и муње засијеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који бијаше у околу.

19:17 Тада Мојсије изведе народ из окола пред Бога, и стадоше испод горе.

19:18 А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора тресијаше веома.

19:19 И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом.

19:20 И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.

19:21 А Господ рече Мојсију: сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.

19:22 И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.

19:23 А Мојсије рече Господу: неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас ти опоменуо рекавши: начини међу гори и освештај је.

19:24 А Господ му рече: иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.

19:25 И сиђе Мојсије к народу и каза им.

20:1 Тада рече Бог све ове ријечи говорећи:

20:2 Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.

20:3 Немој имати других богова уза ме.

20:4 Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље.

20:5 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим гријехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене;

20:6 А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.

20:7 Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.

20:8 Сјећај се дана од одмора да га светкујеш.

20:9 Шест дана ради, и свршуј све послове своје.

20:10 А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.

20:11 Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.

20:12 Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.

20:13 Не убиј.

20:14 Не чини прељубе.

20:15 Не кради.

20:16 Не свједочи лажно на ближњега својега.

20:17 Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.

20:18 И сав народ видје гром и муњу и трубу гдје труби и гору гдје се дими; и народ видјевши то узмаче се и стаде издалека,

20:19 И рекоше Мојсију: говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.

20:20 А Мојсије рече народу: не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх његов да не бисте гријешили.

20:21 И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у којем бјеше Бог.

20:22 И Господ рече Мојсију: овако кажи синовима Израиљевим: видјели сте гдје вам с неба говорих.

20:23 Не градите уза ме богова сребрнијех, ни богова златнијех не градите себи.

20:24 Олтар од земље начини ми, на којем ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На којем год мјесту заповједим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.

20:25 Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесанога камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.

20:26 Немој уз басамаке ићи к олтару мојему, да се не би открила голотиња твоја код њега.

21:1 А ово су закони које ћеш им поставити:

21:2 Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.

21:3 Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.

21:4 Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с дјецом својом нека буде господару његову, а он нека отиде сам.

21:5 Ако ли роб рече тврдо: љубим господара својега, жену своју и дјецу своју, нећу да идем да будем слободан,

21:6 Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и ондје нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довијека.

21:7 Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.

21:8 Ако не буде по вољи господару својему, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој невјеру.

21:9 Ако ли је заручи сину својему, да јој учини по праву које имају кћери.

21:10 Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одијела ни заједнице.

21:11 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.

21:12 Ко удари човјека, те умре да се погуби.

21:13 Ако ли не буде хтио, него му га Бог даде у руке, одредићу ти мјесто куда може утећи.

21:14 Ако би ко навалице устао на ближњега својега да га убије из пријеваре, одвуци га и од олтара мојега да се погуби.

21:15 Ко удари оца својега или матер своју, да се погуби.

21:16 Ко украде човјека и прода или се нађе у његовијем рукама, да се погуби.

21:17 Ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби.

21:18 Кад се сваде људи, па један удари другога каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

21:19 Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.

21:20 Ко удари роба својега или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;

21:21 Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.

21:22 Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дијете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;

21:23 Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,

21:24 Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,

21:25 Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

21:26 Ако ко удари по оку роба својега или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободна за око његово.

21:27 И ако избије зуб робу својему или робињи својој, да га пусти слободна за зуб његов.

21:28 Ако во убоде човјека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.

21:29 Али ако је во прије био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човјека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.

21:30 Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.

21:31 Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.

21:32 Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њихову тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.

21:33 Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,

21:34 Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њихову, а што је угинуло да је његово.

21:35 Ако во једнога убоде вола другоме, те погине, онда да продаду вола живога и новце да подијеле, тако и убијенога вола да подијеле.

21:36 Ако ли се знало да је во прије био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.

Мт 24:1–14

1 И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к њему ученици његови да му покажу грађевину црквену.

2 А Исус рече им: не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.

3 А кад сјеђаше на гори Маслинској приступише к њему ученици насамо говорећи: кажи нам кад ће то бити? и какав је знак твојега доласка и пошљетка вијека?

4 И одговарајући Исус рече им: чувајте се да вас ко не превари.

5 Јер ће многи доћи у име моје говорећи: ја сам Христос. И многе ће преварити.

6 Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде. али није још тада пошљедак.

7 Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свијету.

8 А то је све почетак страдања.

9 Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мојега ради.

10 И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

11 И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

12 И што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многијех.

13 Али који претрпи до краја благо њему.

14 И проповједиће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи пошљедак.

Приче 9:1–7

1 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

2 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

3 Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:

4 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

5 Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.

6 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

7 Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.