Дан 38 од 365

2 Мој 22:1–31

1 Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једнога вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.

2 Ако се лупеж ухвати гдје поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;

3 Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.

4 Ако се нађе што је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.

5 Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свога винограда.

6 Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.

7 Ако ко да ближњему својему новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;

8 Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњега својега.

9 За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему својему двојином.

10 Ако ко да ближњему својему да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отјера а да нико не види,

11 Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњега својега, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.

12 Ако ли му буде украдено, нека плати господару његову.

13 Ако ли га буде растргла звјерка да донесе од њега свједоџбу, и да не плати што је растргнуто.

14 Ако ко узме у ближњега својега живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.

15 Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

16 Ко би преварио дјевојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да прћију и узме је за жену.

17 А ако му је отац њезин не би хтио дати, да да новаца колико иде у прћију дјевојци.

18 Вјештици не дај да живи.

19 Ко би облежао живинче, да се погуби.

20 Ко жртву приноси боговима другим осим јединога Господа, да се истријеби као проклетник.

21 Дошљаку немој чинити криво нити га цвијелити, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.

22 Немојте цвијелити удовице и сироте.

23 Ако ли коју цвијелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њезину,

24 И запалиће се гњев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша дјеца сироте.

25 Кад даш у зајам новаца народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.

26 Ако узмеш у залогу хаљину ближњему својему, врати му је прије него сунце зађе;

27 Јер му је то све одијело чим заклања тијело своје; у чем ће спавати? па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.

28 Немој псовати судија, и старјешини народа својега не говори ружно.

29 Од љетине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

30 Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмога дана да га даш мени.

31 Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.

Мт 24:15–41

15 Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије):

16 Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;

17 И који буде на крову да не силази узети што му је у кући;

18 И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

19 А тешко труднима и дојилицама у те дане.

20 Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму ни у суботу;

21 Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета досад нити ће бити;

22 И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избранијех ради скратиће се дани они.

23 Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос или ондје, не вјерујте.

24 Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

25 Ето вам казах напријед.

26 Ако вам дакле реку: ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте.

27 Јер како што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега.

28 Јер гдје је стрвина онамо ће се и орлови купити.

29 И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

30 И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће сина човјечијега гдје иде на облацима небескима са силом и славом великом.

31 И послаће анђеле своје с великијем гласом трубнијем; и сабраће избране његове од четири вјетра, од краја до краја небеса.

32 Од смокве научите се причи: кад се већ њезине гране помладе и улистају, знате да је близу љето.

33 Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

34 Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

35 Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.

36 А о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до отац мој сам.

37 Јер како што је било у вријеме Нојево тако ће бити и долазак сина човјечијега.

38 Јер како што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,

39 И не осјетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак сина човјечијега.

40 Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.

41 Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.

Приче 9:8–18

8 Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

9 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.

10 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.

11 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.

13 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

14 И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

15 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

16 Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:

17 Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.

18 А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.