Дан 39 од 365

2 Мој 23:1–24:18

23:1 Не износи лажнијех гласова; не пристај с безбожником да свједочиш криво.

23:2 Не иди за множином на зло, и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне правда.

23:3 Сиромаху у парници његовој не гледај што је сиромах.

23:4 Ако наиђеш на вола непријатеља својега или на магарца његова, гдје је залутао, одведи га к њему.

23:5 Ако видиш гдје је ненавиднику твојему пао магарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози.

23:6 Немој изврнути правде сиромаху својему у парници његовој.

23:7 Ријечи лажне клони се, и безазленога и правога немој убити, јер нећу оправдати безбожника.

23:8 Не узимај поклона, јер поклон зашљепљује окате и изврће ријечи правима.

23:9 Дошљаке не цвијели, јер ви знате кака је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.

23:10 Шест година засијевај земљу своју и сабирај род њезин;

23:11 А седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твојега, а што иза њих остане нека једу звијери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим.

23:12 Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак.

23:13 Држите се свега што сам вам казао. Не помињите имена богова туђих, и да се не чује из уста ваших.

23:14 Три пута преко године светкуј ми:

23:15 Празник пријеснијех хљебова држи; седам дана једи хљебове пријесне, као што сам ти заповједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тада изашао из Мисира; и нико да не изађе преда ме празан;

23:16 И празник жетве првина од труда твојега што посијеш у пољу својем; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве.

23:17 Три пута преко године све мушкиње твоје да излази пред Господа Бога.

23:18 Крви од жртве моје не приноси уз хљебове киселе, и претилина празника мојега да не преноћи до јутра.

23:19 Првине од првога рода земље своје донеси у кућу Господа Бога својега; немој кухати јагњета у млијеку мајке његове.

23:20 Ево, ја шаљем анђела својега пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на мјесто које сам ти приправио.

23:21 Чувај га се, и слушај га, немој да га расрдиш, јер вам неће опростити гријеха, јер је моје име у њему.

23:22 Него ако га добро узаслушаш и уствориш све што кажем, ја ћу бити непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима.

23:23 Јер ће анђео мој ићи пред тобом и одвешће те у земљу Аморејску и Хетејску и Ферезејску и Хананејску и Јевејску и Јевусејску, и ја ћу их истријебити.

23:24 Немој се клањати боговима њиховијем нити им служити, ни чинити што они чине, него их сасвијем обори и ликове њихове сасвијем изломи.

23:25 И служите Господу Богу својему, и он ће благословити хљеб твој и воду твоју; и уклонићу болест између вас.

23:26 Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и број дана твојих напунићу.

23:27 Пустићу страх свој пред тобом, и уплашићу сваки народ на који дођеш, и обратићу к теби плећи свијех непријатеља твојих.

23:28 Послаћу и стршљене пред тобом, да тјерају Јевеје, Хананеје и Хетеје испред тебе.

23:29 Нећу их отјерати испред тебе за једну годину, да не опусти земља и да се звјерје пољско не намножи на тебе.

23:30 Помало ћу их одгонити испред тебе докле се не намножиш и заузмеш земљу.

23:31 И поставићу међе твоје од мора црвенога до мора Филистејскога и од пустиње до ријеке; јер ћу вама у руке дати оне који живе у оној земљи да их отјераш испред себе.

23:32 Немој хватати вјере с њима ни с боговима њиховијем.

23:33 Нека не сједе у земљи твојој, да те не наврате да се огријешиш о мене, јер би служио боговима њиховијем, и то би ти била замка.

24:1 И рече Мојсију: изађи горе ка Господу ти и Арон и Надав и Авијуд и седамдесет старјешина Израиљевих, и поклоните се издалека.

24:2 И Мојсије сам нека приступи ка Господу, а они нека не приступе; и народ нека не иде на горе с њим.

24:3 И дође Мојсије, и каза народу све ријечи Господње и све законе. И одговори народ једнијем гласом и рекоше: чинићемо све што је рекао Господ.

24:4 И написа Мојсије све ријечи Господње, и уставши рано начини олтар под гором и дванаест ступова за дванаест племена Израиљевих.

24:5 И посла младиће између синова Израиљевих, који принесоше жртве паљенице и принесоше теоце на жртве захвалне Господу.

24:6 И узевши Мојсије половину крви, метну у здјеле, а половину крви изли на олтар.

24:7 И узе књигу завјетну и прочита народу. А они рекоше: што је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.

24:8 А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: ево крв завјета, који учини Господ с вама за све ријечи ове.

24:9 Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старјешина Израиљевих.

24:10 И видјеше Бога Израиљева, и под ногама његовијем као дјело од камена сафира и као небо кад је ведро.

24:11 И не пружи руке своје на изабране између синова Израиљевих, него видјеше Бога, па једоше и пише.

24:12 И рече Господ Мојсију: попни се к мени на гору, и остани овдје, и даћу ти плоче од камена, закон и заповијести, које сам написао, да их учиш.

24:13 Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију.

24:14 А старјешинама рече: сједите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао што, нека иде к њима.

24:15 И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору.

24:16 И бјеше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака.

24:17 И слава Господња бјеше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим.

24:18 И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Мт 24:42–25:15

24:42 Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

24:43 Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

24:44 Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

24:45 Ко је дакле тај вјерни и мудри слуга којега је поставио господар његов над својима домашњима да им даје храну на оброк?

24:46 Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

24:47 Заиста вам кажем: поставиће га над свијем имањем својим.

24:48 Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: неће мој господар још задуго доћи;

24:49 И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;

24:50 Доћи ће господар тога слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.

24:51 И расјећи ће га напола, и даће им плату као лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

25:1 Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

25:2 Пет од њих бијаху мудре а пет луде.

25:3 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

25:4 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.

25:5 А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.

25:6 А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.

25:7 Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.

25:8 А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

25:9 А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

25:10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

25:11 А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

25:12 А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.

25:13 Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.

25:14 Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

25:15 И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.

Пс 18:1–50

1 Љубићу те, Господе, крепости моја,

2 Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје!

3 Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.

5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

6 У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.

8 Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.

9 Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.

10 Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.

11 Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

12 Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.

13 Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

14 Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.

16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

17 Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

19 Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.

20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

21 Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,

22 Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

23 Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.

25 Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,

26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

27 Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

28 Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.

29 С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

30 Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.

31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?

32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.

33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.

35 Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.

36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

37 Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.

38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

39 Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

40 Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.

42 Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.

43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.

44 По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

45 Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,

47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!

49 Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,

50 Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.