Дан 341 од 365

Дан 7:1–8:27

7:1 Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко.

7:2 Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору.

7:3 И четири велике звијери изидоше из мора, свака другачија.

7:4 Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се.

7:5 Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса.

7:6 Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт.

7:7 Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова.

7:8 Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијема, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.

7:9 Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио.

7:10 Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише.

7:11 Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем.

7:12 И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока.

7:13 Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим.

7:14 И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути.

7:15 Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

7:16 Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи:

7:17 Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи.

7:18 Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека.

7:19 Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше,

7:20 И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других.

7:21 Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их,

7:22 Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство.

7:23 Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.

7:24 И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара.

7:25 И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена.

7:26 Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем.

7:27 А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га.

7:28 Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.

8:1 Треће године царовања Валтасарова показа се мени Данилу утвара послије оне која ми се показала прије.

8:2 И видјех у утвари; а бјех у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видјех, и видјех у утвари и бјех на води Улају.

8:3 И подигох очи своје и видјех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови бјеху високи, али један виши од другога, и виши нарасте послије.

8:4 Видјех овна гдје боде на запад и на сјевер и на југ, и ни једна звијер не могаше му одољети, и не бијаше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.

8:5 А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.

8:6 И дође до овна који имаше два рога, којега видјех гдје стоји крај воде, и потрча на њ гњевно силом својом.

8:7 И видјех га гдје дође до овна, и разгњевив се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не бјеше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не бјеше никога да избави овна од њега.

8:8 И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и мјесто њега нарастоше знаменита четири рога према четири вјетра небеска.

8:9 И из једнога њих изиде један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку према красној земљи.

8:10 И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и погази их.

8:11 И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу жртву, и свети стан његов обори.

8:12 И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.

8:13 Тада чух једнога свеца гдје говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?

8:14 И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.

8:15 А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, гле, стаде преда ме као човјек.

8:16 И чух глас човјечји насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.

8:17 И дође гдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме.

8:18 А док ми он говораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.

8:19 И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гњева; јер ће у одређено вријеме бити крај.

8:20 Ован што си га видио, који има два рога, то су цареви Мидски и Персијски.

8:21 А руњави је јарац цар Грчки; и велики рог што му бјеше међу очима, то је први цар.

8:22 А што се он сломи, и мјесто њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тога народа, али не с његовом силом.

8:23 А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав.

8:24 Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.

8:25 И лукавством његовијем напредоваће пријевара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.

8:26 А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.

8:27 Тада ја Данило занемогох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.

Јев 13:1–25

1 Љубав братинска да остане међу вама.

2 Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.

3 Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, онијех којима се неправда чини као да сте и сами у тијелу.

4 Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.

5 Не будите среброљупци; будите задовољни онијем што имате. Јер он рече: нећу те оставити, нити ћу од тебе отступити;

6 Тако да смијемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човјек?

7 Опомињите се својијех учитеља који вам казиваше ријеч Божију; гледајте на свршетак њихова живљења, и угледајте се на вјеру њихову.

8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавијек.

9 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којијех не имаше користи они који живљаше у њима.

10 Имамо пак олтар од којега они не смију јести који служе скинији.

11 Јер којијех животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за гријехе, онијех се тјелеса спаљују изван окола.

12 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.

13 Зато дакле да излазимо к њему изван окола, носећи његову срамоту.

14 Јер овдје немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.

15 Кроз њега дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име његово.

16 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таковијем жртвама угађа Богу.

17 Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.

18 Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савјест, старајући се у свему добро да живимо.

19 А одвише молим чините ово, да бих се прије вратио к вама.

20 А Бог мира, који изведе из мртвијех великога пастира овцама, крвљу завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа,

21 Да вас саврши у свакоме дјелу добром, да учините вољу његову, чинећи у вама што је угодно пред њим, кроз Исуса Христа, којему слава ва вијек вијека. Амин.

22 Молим вас пак, браћо, примите ријеч поучења; јер укратко написах и послах вам.

23 Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којијем, ако скоро дође, видјећу вас.

24 Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа, која су из Талијанске.

25 Благодат са свима вама. Амин.

Јов 37:1–14

1 И од тога дркће срце моје, и отскаче са својега мјеста.

2 Слушајте добро громовни глас његов и говор што излази из уста његовијех.

3 Под сва небеса пушта га, и свјетлост своју до крајева земаљских.

4 За њом риче гром, грми гласом величанства својега, нити што одгађа кад се чује глас његов.

5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумјети.

6 Говори снијегу: падни на земљу; и дажду ситноме и дажду силноме.

7 Запечаћава руку сваком човјеку, да позна све посленике своје.

8 Тада звијер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

9 С југа долази олуја, и са сјевера зима.

10 Од дихања Божијега постаје лед, и широке воде стискају се.

11 И да се натапа земља, натјерује облак, и расипа облак свјетлошћу својом.

12 И он се обрће и тамо и амо по вољи његовој да чини све што му заповједи по васиљеној.

13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.