Дан 351 од 365

Ам 1:1–4:13

1:1 Ријечи Амоса који бијаше између пастира из Текује, што видје за Израиља за времена Озије цара Јудина и за времена Јеровоама сина Јоасова цара Израиљева, двије године прије труса.

1:2 Рече дакле: Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и тужиће станови пастирски и посушиће се врх Кармилу.

1:3 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Дамасак, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном.

1:4 Него ћу пустити огањ у дом Азаилов, те ће прождријети дворове Вен-Ададове.

1:5 И поломићу пријеворнице Дамаску, и истријебићу становнике из поља Авена, и онога који држи палицу из дома Еденова, и отићи ће у ропство народ Сирски у Кир, вели Господ.

1:6 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Газа, нећу јој опростити, јер их заробише сасвијем и предадоше Едомцима.

1:7 Него ћу пустити огањ у зидове Гази, те ће јој прождријети дворове.

1:8 И истријебићу становнике из Азота и онога који држи палицу из Аскалона, и окренућу руку своју на Акарон, и изгинуће остатак Филистејски, вели Господ Господ.

1:9 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Тир, нећу му опростити, јер сасвијем дадоше у ропство Едомцима и не сјећаше се братске вјере.

1:10 Него ћу пустити огањ у зидове Тиру, те ће прождријети дворове његове.

1:11 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Едом, нећу му опростити, јер гони брата својега мачем потрвши у себи све жаљење, и гњев његов раздире једнако, и срдњу своју држи увијек.

1:12 Него ћу пустити огањ у Теман, и прождријеће дворе у Восори.

1:13 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учинише синови Амонови, нећу им опростити, јер параше трудне жене у Галаду да рашире међу своју.

1:14 Него ћу запалити огањ у зидовима Рави, те ће јој прождријети дворове с виком у дан боја и с буром у дан вихора.

1:15 И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ.

2:1 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара Едомскога у креч.

2:2 Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождријети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубнијем.

2:3 И истријебићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ.

2:4 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредаба његовијех не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови.

2:5 Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождријети дворе Јерусалимске.

2:6 Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опанке.

2:7 Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смјернима; и син и отац одлазе к једној дјевојци да скврне свето име моје.

2:8 И на хаљинама у залогу узетијем леже код свакога олтара, и вино оглобљенијех пију у кући богова својих.

2:9 А ја истријебих испред њих Амореје, који бијаху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо.

2:10 И ја вас изведох из земље Мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наслиједили земљу Аморејску.

2:11 И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? синови Израиљеви, говори Господ.

2:12 А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: не пророкујте.

2:13 Ево, ја ћу вас притиснути на мјесту вашем као што се притискују кола пуна снопља.

2:14 И неће бити бијега брзому, и јаки неће утврдити крјепости своје, и храбри неће спасти душе своје.

2:15 И стријелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњик спасти душе своје.

2:16 Него ће најхрабрији међу јунацима го побјећи у онај дан, говори Господ.

3:1 Чујте ријеч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље Мисирске, говорећи:

3:2 Само вас познах између свијех племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.

3:3 Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?

3:4 Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати што?

3:5 Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати?

3:6 Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини?

3:7 Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.

3:8 Кад лав рикне, ко се неће бојати? кад Господ рече, ко неће пророковати?

3:9 Огласите по дворовима Азотским и по дворовима у земљи Мисирској, и реците: скупите се на горе Самаријске и видите велике нереде у њој и насиље у њој.

3:10 Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежем у дворима својим.

3:11 Зато овако вели Господ Господ: непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплијениће се дворови твоји.

3:12 Овако вели Господ: као кад пастир истргне из уста лаву двије голијени или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који сједе у Самарији на углу од одра и накрај постеље.

3:13 Чујте и засвједочите у дому Јаковљеву, говори Господ Господ Бог над војскама.

3:14 Кад походим Израиља за гријехе његове, тада ћу походити и олтаре Ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу.

3:15 И ударићу кућу зимну и љетну кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ.

4:1 Чујте ову ријеч, краве Васанске, које сте у гори Самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: донесите да пијемо.

4:2 Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским.

4:3 И кроз проломе ћете ижљести, свака на према се, и побацаћете што буде у дворовима, говори Господ.

4:4 Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје;

4:5 И палите жртву захвалну од хљеба киселога, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ.

4:6 И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свијем градовима вашим и да нема хљеба нигдје по свијем мјестима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ.

4:7 А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не даждје, посуши се.

4:8 Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.

4:9 Бих вас сушом и медљиком; гусјенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.

4:10 Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из окола вашега и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.

4:11 Затирах вас као што Господ затр Содом и Гомор, и бијасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.

4:12 Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретеш Бога својега.

4:13 Јер ето онога који је саздао горе и који је створио вјетар и јавља човјеку што мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име му је Господ Бог над војскама.

Отк 9:1–21

1 И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

2 И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;

3 И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

4 И рече им се да не уде трави земаљској нити икакој зелени, нити икаку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.

5 И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијино кад уједе човјека;

6 И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.

7 И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.

8 И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;

9 И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

10 И имаху репове као скорпијине, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.

11 И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Јеврејски Авадон, а Грчки Аполион.

12 Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.

13 И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара који је пред Богом,

14 Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.

15 И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.

16 И број војника на коњима бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

17 И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.

18 И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.

19 Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.

20 И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;

21 Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.

Пс 146:1–10

1 Хвали, душо моја, Господа.

2 Хвалићу Господа за живота својега, пјеваћу Богу својему док ме је год.

3 Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у којега нема помоћи.

4 Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

5 Благо ономе, којему је помоћник Бог Јаковљев, којему је надање у Господу, Богу његову,

6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи вјеру увијек,

7 Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дријеши свезане,

8 Господ отвора очи слијепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

9 Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

10 Господ је цар довијека, Бог твој, Сионе, од кољена до кољена. Алилуја.