Дан 352 од 365

Ам 5:1–7:17

5:1 Чујте ову ријеч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

5:2 Паде, неће више устати дјевојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

5:3 Јер овако вели Господ Господ: у граду из којега је излазила тисућа остаће стотина, а из којега је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљеву.

5:4 Јер овако вели Господ дому Израиљеву: тражите ме, и бићете живи.

5:5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

5:6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дома Јосифова као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

5:7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљу обарате,

5:8 Онога тражите који је створио звијезде кола и штапе, и који претвара сјен смртни у јутро а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и прољева их по земљи; име му је Господ.

5:9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

5:10 Мрзе на онога који кара на вратима, и гаде се на онога који говори право.

5:11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесана камена, али нећете сједјети у њима; насадисте лијепе винограде, али нећете пити вина из њих.

5:12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и гријехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

5:13 Зато ће праведни мучати у ово вријеме, јер је зло вријеме.

5:14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

5:15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

5:16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: биће тужњава по свијем улицама, и по свијем путовима говориће: јаох! јаох! и зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умију нарицати.

5:17 И по свијем ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

5:18 Тешко онима који желе дан Господњи! што ће вам дан Господњи? тада је мрак а не видјело.

5:19 Као да би ко бјежао од лава па би га срео медвјед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

5:20 Није ли дан Господњи мрак а не видјело? и тама, без свјетлости?

5:21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

5:22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

5:23 Уклони од мене буку пјесама својих, и свирања псалтира твојих нећу да чујем.

5:24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

5:25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

5:26 Него сте носили шатор Молоха својега, и Хијуна, ликове своје, звијезду бога својега, које сами себи начинисте.

5:27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, којему је име Бог над војскама.

6:1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори Самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.

6:2 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, послије сиђите у Гат Филистејски; је ли које царство боље од овијех? јесу ли им међе пространије од ваших међа?

6:3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;

6:4 Који лијежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;

6:5 Који пјевате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;

6:6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоцјенијем мирисима, а не марите за полом Јосифов.

6:7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост онијех који се госте.

6:8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.

6:9 И ако десет људи остане у једној кући, умријеће.

6:10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: нема никога. А он ће рећи: мучи; јер не помињаше имена Господњега.

6:11 Јер ево, Господ заповиједа и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.

6:12 Трче ли коњи по стијени и оре ли се воловима? јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.

6:13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: нијесмо ли својом снагом добили рогове?

6:14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас, доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притијеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.

7:1 Ово ми показа Господ Господ: гле, саздаваше скакавце кад почињаше ницати отава, и гле, бијаше отава по царевој косидби.

7:2 А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? јер је мали.

7:3 Господ се раскаја зато: неће бити, рече Господ.

7:4 Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождрије велику бездану и прождрије дио земље.

7:5 А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? јер је мали.

7:6 Господ се раскаја зато: ни то неће бити, рече Господ Господ.

7:7 Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мјерилима, и у руци му бјеху мјерила.

7:8 И рече ми Господ: што видиш, Амосе? И рекох: мјерила. А Господ ми рече: ево, ја ћу метнути мјерила посред народа својега Израиља, нећу га више пролазити.

7:9 Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустјети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.

7:10 Тада Амасија свештеник Ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљеву и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљева, земља не може поднијети свијех ријечи његовијех.

7:11 Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.

7:12 Потом Рече Амасија Амосу: видиоче, иди, бјежи у земљу Јудину, и ондје једи хљеб и ондје пророкуј;

7:13 А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.

7:14 А Амос одговори и рече Амасији: не бјех пророк ни пророчки син, него бјех говедар и брах дудове;

7:15 А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: иди, пророкуј народу мојему Израиљу.

7:16 Сада дакле чуј ријеч Господњу. Ти кажеш: не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исакову.

7:17 Зато овако вели Господ: жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја раздијелити ужем, и ти ћеш умријети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.

Отк 10:1–11

1 И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;

2 И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.

3 И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.

4 И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.

5 И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,

6 И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити;

7 Него у дане гласа седмога анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.

8 И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.

9 И отидох к анђелу, и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.

10 И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.

11 И рече ми: ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.

Јов 39:14–26

17 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах грије?

18 И не мисли да ће их нога разбити и звијер пољска згазити;

19 Немилостив је птићима својим као да нијесу његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

20 Јер му Бог није дао мудрост нити му је удијелио разума.

21–22 Кад се подигне у вис, смије се коњу и коњику. Јеси ли ти дао коњу јачину? јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

23 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? фркање ноздрва његовијех страшно је;

24–25 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју; Смије се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

26 Кад звекће над њим тул и сијева копље и сулица;

27 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

28 Кад труба затруби, он вришти, издалека чује бој, вику војвода и поклич.

29 Еда ли по твојему разуму лети јастријеб? шири крила своја на југ?