Дан 353 од 365

Ам 8:1–9:15

8:1 Ово ми показа Господ: гле, котарица љетнога воћа.

8:2 И рече: што видиш, Амосе? А ја рекох: котарицу љетнога воћа. А Господ ми рече: дође крај народу мојему Израиљу, нећу га више пролазити.

8:3 И пјесме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвијех тјелеса, која ће се свуда побацати мучећи.

8:4 Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,

8:5 Говорећи: кад ће проћи младина да продајемо жито? и субота да отворимо пшеницу? умаљујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажнијем мјерилима;

8:6 Да купујемо сиромахе за новце и убогога за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.

8:7 Закле се Господ славом Јаковљевом: нећу нигда заборавити ниједнога дјела њихова.

8:8 Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? и неће ли се сва разлити као ријека? и неће ли се однијети и потопити као од ријеке Мисирске?

8:9 И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за бијела дана.

8:10 И претворићу празнике ваше у жалост и све пјесме ваше у плач, и метнућу костријет око свијех бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

8:11 Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слушања ријечи Господњих.

8:12 И потуцаће се од мора до мора, и од сјевера до истока трчаће тражећи ријеч Господњу, и неће је наћи.

8:13 У то ће вријеме обамирати лијепе дјевојке и младићи од жеђи,

8:14 Који се куну кривицом Самаријском и говоре: тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.

9:1 Видјех Господа, а он стајаше на олтару, и рече: удари у горњи праг од врата да се затресу довратници, и расцијепи их све од врха њихова; а што остане иза њих побићу мачем; неће утећи између њих ниједан, нити ће се који спасти.

9:2 Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути;

9:3 И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, ондје ћу заповједити змији да их уједе;

9:4 Да отиду у ропство пред непријатељима својим, и ондје ћу заповједити мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро.

9:5 Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разљева се сва као ријека и потапа се као од ријеке Мисирске.

9:6 Он је саградио себи клијети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и изљева их по земљи; име му је Господ.

9:7 Нијесте ли ми, синови Израиљеви, као синови Етиопски? говори Господ; не изведох ли Израиља из земље Мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира?

9:8 Гле, очи су Господње управљене на ово грјешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвијем затрти дома Јаковљева, говори Господ.

9:9 Јер, ево, ја ћу заповједити и разметаћу међу свијем народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу.

9:10 Од мача ће погинути сви грјешници између мојега народа, који говоре: неће доћи, нити ће нас задесити зло.

9:11 У то ћу вријеме подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му што је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био прије,

9:12 Да би наслиједили остатак Едомски и све народе на које се призива име моје, говори Господ, који чини ово.

9:13 Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сијача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати.

9:14 И повратићу робље народа својега Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих.

9:15 И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој.

Авд 1:1–21

1 Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за Едомску: чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: устајте, да устанемо на њу у бој.

2 Гле, учинићу те малијем међу народима, бићеш врло презрен.

3 Понос срца твојега превари те, тебе, који живиш у расјелинама каменијем, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: ко ће ме оборити на земљу?

4 Да подигнеш високо као орао и међу звијезде да метнеш гнијездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.

5 Како си оплијењен? да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?

6 Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!

7 До границе те одведоше сви који бијаху с тобом у вјери, преварише те и надвладаше те који бијаху у миру с тобом; који једу хљеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.

8 У онај дан, говори Господ, нећу ли погобити мудре у земљи Едемској и разумне у гори Исавовој?

9 И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истријебе покољем сви из горе Исавове.

10 За насиље учињено брату твојему Јакову покриће те стид и истријебићеш се засвагда.

11 Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху ждријеб за Јерусалим, бјеше и ти као који од њих.

12 Али ти не требаше гледати дана брата својега, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудинијем у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.

13 Не требаше ти ући на врата народа мојега у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове ни да се машаш добра њихова у дан погибли њихове.

14 Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бјежан њихову, нити да издајеш онијех који осташе у дан невоље.

15 Јер је дан Господњи близу свијем народима; како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.

16 Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждријеће, и биће као да их није било.

17 А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наслиједити нашљедство своје.

18 И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгоријеће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавову, јер Господ рече.

19 И наслиједиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наслиједиће поље Јефремово и поље Самаријско и Венијаминово И Галад;

20 И заробљена војска синова Израиљевијех наслиједиће што је било Хананејско до Сарепте; а робље Јерусалимско, што је у Сефараду, наслиједиће јужне градове.

21 И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.

Отк 11:1–19

1 И даде ми се трска као палица говорећи: устани и измјери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;

2 А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мјери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два мјесеца.

3 И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће.

4 Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем.

5 И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њиховијех, и појешће непријатеље њихове; и ко хтједбуде да им учини нажао онај ваља да буде убијен.

6 И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кад год хтједбуду.

7 И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их.

8 И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би.

9 И гледаће неки од народа и племена и језика и кољена тјелеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова тјелеса метну у гробове.

10 И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.

11 И послије три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ногама својима, и страх велики нападе на оне који их гледаху.

12 И чуше глас велики с неба, који им говори: изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови.

13 И у тај час затресе се земља врло, и десети дјел града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човјечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небескоме.

14 Зло друго прође; ево зло треће иде брзо.

15 И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: поста царство свијета Господа нашега и Христа његова, и цароваће ва вијек вијека.

16 И двадесет и четири старјешине које сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.

17 Говорећи: хвалимо те Господе Боже сведржитељу, који јеси, и бјеше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.

18 И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди, и да се да плата слугама твојима, пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.

19 И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој; и бише сијевања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.

Јов 39:27–40:5

30 Еда ли се на твоју заповијест диже у вис орао, и на висини вије гнијездо?

31 На стијени станује и бави се, на врх стијене, на тврду мјесту.

32 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

33 И птићи његови пију крв, и гдје су мртва тјелеса ондје је он.

34 И тако одговарајући Господ Јову рече:

35 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? који куди Бога, нека одговори на то.

36 Тада Јов одговори Господу и рече:

37 Гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.

38 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.