Дан 355 од 365

Мих 1:1–4:13

1:1 Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.

1:2 Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.

1:3 Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

1:4 И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

1:5 Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? није ли Самарија? које су висине Јудине? није ли Јерусалим?

1:6 Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.

1:7 И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

1:8 Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

1:9 Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.

1:10 Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

1:11 Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка.

1:12 Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.

1:13 Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

1:14 Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.

1:15 Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

1:16 Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.

2:1 Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.

2:2 Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову.

2:3 Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме.

2:4 У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели.

2:5 Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.

2:6 Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће отступити срамота.

2:7 О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио дух Господњи? јесу ли то дјела његова? еда ли моје ријечи нијесу добре ономе који ходи право?

2:8 А народ се мој прије подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с онијех који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.

2:9 Жене народа мојега изгоните из милијех кућа њиховијех, од дјеце њихове отимате славу моју навијек.

2:10 Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.

2:11 Ако ко ходи за вјетром и казује лажи говорећи: пророковаћу ти за вино и за силовито пиће; тај ће бити пророк овоме народу.

2:12 Доиста ћу те сабрати свега, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце Восорске, као стадо усред тора њихова, биће врева од људства.

2:13 Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима.

3:1 Зато рекох: чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљева, не треба ли вам знати шта је право?

3:2 Који мрзите на добро а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њиховијех;

3:3 И једете месо народа мојега и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасијецате као у лонац и као месо у котао.

3:4 Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно вријеме, како они зло радише.

3:5 Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ.

3:6 Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тијем пророцима и дан ће им се смрачити.

3:7 Тада ће се постидјети видиоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застријети усне своје, јер неће бити одговора Божијега.

3:8 Али ја сам пун силе од духа Господњега, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу гријех његов.

3:9 Чујте ово, поглавице дома Јаковљева и кнезови дома Израиљева, који се гадите на правду, и све што је право изврћете;

3:10 Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем.

3:11 Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: није ли Господ усред нас? неће доћи зло на нас.

3:12 Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума.

4:1 Али ће у пошљедња времена бити утврђена гора дома Господњега наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стјецати к њој.

4:2 И ићи ће многи народи говорећи: ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо његовијем стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и ријеч Господња из Јерусалима.

4:3 И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату.

4:4 Него ће сједјети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше.

4:5 Јер ће сви народи ходити сваки у име бога својега; а ми ћемо ходити у име Господа Бога својега увијек и довијека.

4:6 У то вријеме, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних.

4:7 И учинићу од хромијех остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону отсада и довијека.

4:8 И ти, куло стаду, стијено кћери Сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери Јерусалимске.

4:9 Зашто вичеш тако јако? нема ли цара у теби? еда ли изгибоше твоји савјетници, те те обузеше болови као породиљу?

4:10 Мучи се и вичи, кћери Сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; ондје ћеш се ослободити, ондје ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

4:11 А сада се сабраше на те многи народи говорећи: да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона.

4:12 Али не знају мисли Господњих, нити разумију намјере његове, јер их је скупио као снопље на гумно.

4:13 Устани и врси, кћери Сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити мједена, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље.

Отк 13:1–18

1 И стадох на пијеску морскоме; и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна.

2 И звијер коју видјех бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и пријестол свој, и област велику.

3 И видјех једну од глава њезинијех као рањену на смрт, и рана смрти њезине излијечи се. И чуди се сва земља иза звијери, и поклонише се змији, која даде област звијери.

4 И поклонише се звијери говорећи: ко је као звијер? и ко може ратовати с њом?

5 И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца.

6 И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу.

7 И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном.

8 И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета.

9 Ако ко има ухо нека чује.

10 Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светијех.

11 И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.

12 И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звијери којој се исцијели рана смртна.

13 И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.

14 И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звијери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звијери која имаде рану смртну и оста жива.

15 И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.

16 И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,

17 Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.

18 Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

Јов 40:6–23

1–2 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече: Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

3 Хоћеш ли ти уништити мој суд? хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?

4 Је ли у тебе мишица као у Бога? грмиш ли гласом као он?

5 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.

6–7 Проспи јарост гњева својега, и погледај све поносите, и обори их. Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на мјесту њихову.

8–9 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривену мјесту. Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.

10 А гле, слон, којега сам створио с тобом, једе траву као во;

11 Гле, снага му је у бедрима његовијем, и сила му је у пупку трбуха његова;

12 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његовијех сплетене су као гране;

13 Кости су му као цијеви мједене, зглавци као полуге гвоздене.

14 Он је прво између дјела Божијих, творац његов дао му је мач.

15–16 Горе носе му пићу, и све звијерје пољско игра се ондје. У хладу лијеже, у густој трсци и глибу.

17 Граната дрвета заклањају га сјеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.

18 Гле, уставља ријеку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.