Дан 356 од 365

Мих 5:1–7:20

5:1 Сабери се сада у чете, четнице, опсједи нас, нека бију прутом по образу судију Израиљева.

5:2 А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечнијех времена.

5:3 Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће његове вратити са синовима Израиљевијем.

5:4 И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога својега; и они ће наставати, јер ће он тада бити велик до крајева земаљских.

5:5 И он ће бити мир; кад дође Асирац у нашу земљу, и кад ступи у дворе наше, тада ћемо подигнути на њ седам пастира и осам кнезова из народа.

5:6 И они ће опасти земљу Асирску мачем и земљу Невродову на вратима његовијем; и он ће нас избавити од Асирца кад дође у нашу земљу и кад ступи на међу нашу.

5:7 И остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса од Господа и као ситан дажд по трави, која не чека човјека нити се узда у синове човјечије.

5:8 И остатак ће Јаковљев бити међу народима, усред многих народа, као лав међу звијерима шумским, као лавић међу стадима оваца, који кад иде тлачи и растрже и нема никога да избави.

5:9 Рука ће ти се узвисити над противницима твојим, и сви ће се непријатељи твоји истријебити.

5:10 И у оно ћу вријеме, говори Господ, истријебити коње исред тебе и потрћу кола твоја.

5:11 И затрћу градове у твојој земљи, и развалићу сва тврда мјеста твоја;

5:12 И истријебићу врачање из руку твојих, и нећеш имати гатара;

5:13 И истријебићу ликове твоје резане и ступове твоје исред тебе, и нећеш се више клањати дјелу руку својих;

5:14 И искоријенићу гајеве твоје исред тебе, и раскопаћу градове твоје,

5:15 И извршићу освету с гњевом и љутином на народима који не слушаше.

6:1 Слушајте шта говори Господ: устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој.

6:2 Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди.

6:3 Народе мој, шта сам ти учинио? и чим сам ти досадио? Одговори ми.

6:4 Јер те изведох из земље Мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију.

6:5 Народе мој, опомени се што науми Валак цар Моавски и што му одговори Валам син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу.

6:6 Су чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу вишњему хоћу ли доћи преда њ са жртвама паљеницама? с теоцима од године?

6:7 Хоће ли Господу бити миле тисуће овнова? десетине тисућа потока уља? хоћу ли дати првенца својега за пријеступ свој? плод утробе своје за гријех душе своје?

6:8 Показао ти је, човјече, што је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смјерно с Богом својим?

6:9 Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и онога који га је одредио.

6:10 Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? и ефа крња, гадна?

6:11 Хоће ли ми бити чист у кога су мјерила лажна и у тобоцу пријеварно камење?

6:12 Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик пријеваран.

6:13 Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за гријехе твоје.

6:14 Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу.

6:15 Ти ћеш сијати, али нећеш жети; ти ћеш циједити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вина.

6:16 Јер се држе уредбе Амријеве и сва дјела дома Ахавова, и ходите по савјетима њиховијем, да те предам у погибао, и становнике његове у потсмијех, и носићете срамоту народа мојега.

7:1 Тешко мени! јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја.

7:2 Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом.

7:3 Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

7:4 Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје, дође, сада ће се смести.

7:5 Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

7:6 Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.

7:7 Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.

7:8 Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.

7:9 Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.

7:10 Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

7:11 У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;

7:12 У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.

7:13 А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех.

7:14 Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.

7:15 Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса.

7:16 Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.

7:17 Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати.

7:18 Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост.

7:19 Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.

7:20 Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.

Отк 14:1–20

1 И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

2 И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

3 И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

4 Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

5 И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

6 И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену, и језику и кољену и народу.

7 И говораше великијем гласом: бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

8 И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

9 И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

10 И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

11 И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

12 Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

13 И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу отсад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

14 И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

15 И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

16 И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

17 И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

18 И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

19 И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

20 И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.

Пс 147:12–20

12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога својега, Сионе!

13 Јер он утврђује пријеворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече ријеч његова.

16 Даје снијег као вуну, сипа иње као пепео.

17 Баца град свој као залогаје, пред мразом његовијем ко ће остати?

18 Пошље ријеч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

19 Он је јавио ријеч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

20 Ово није учинио ниједноме другом народу, и судова његовијех они не знају. Алилуја!