Дан 357 од 365

Наум 1:1–3:19

1:1 Бреме Ниневији; књига од утваре Наума Елкошанина.

1:2 Бог је ревнитељ и Господ је осветник; осветник је Господ и гњеви се; Господ се свети противницима својим, и држи гњев према непријатељима својим.

1:3 Господ је спор на гњев и велике је моћи; али никако не правда кривца; пут је Господњи у вихору и бури, и облаци су прах од ногу његовијех.

1:4 Запрећује мору и исушује га, и све ријеке исушује, вене Васан и Кармил, и цвијет Васански вене.

1:5 Горе се тресу од њега, и хумови се растапају, а земља гори пред њим и васиљена и све што живи у њој.

1:6 Пред гњевом његовијем ко ће се одржати? и ко ће се опрети јарости гњева његова? јарост се његова излијева као огањ, и стијене се распадају пред њим.

1:7 Добар је Господ, град је у невољи, и познаје оне који се уздају у њ.

1:8 Али ће силном поплавом учинити крај мјесту њезину, и тама ће гонити непријатеље његове.

1:9 Шта смишљате Господу? он ће учинити крај; неће се двапута подигнути погибао.

1:10 Јер као трње сплетени и као од вина пијани прождријеће се као суха слама.

1:11 Из тебе је изашао који смишља зло Господу, савјетник неваљао.

1:12 Овако вели Господ: ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исјећи и проћи. Мучио сам те, нећу те више мучити.

1:13 Него ћу сада сломити јарам његов с тебе, и покидаћу твоје окове.

1:14 Али за тебе заповједи Господ да се не сије више име твоје; из дома богова твојих истријебићу ликове резане и ливене; начинићу ти од њега гроб кад будеш презрен.

1:15 Ето, на горама ноге онога који носи добре гласе, који оглашује мир. Празнуј, Јуда, своје празнике, испуњај завјете своје, јер зликовац неће више пролазити по теби; сасвијем се затро.

2:1 Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укријепи се добро.

2:2 Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше.

2:3 Штит је јунака његовијех црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно.

2:4 Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путовима, биће као лучеви, и трчаће као муње.

2:5 Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитјеће к зидовима његовијем, и заклон ће бити готов.

2:6 Врата ће се ријекама отворити, и двор ће се развалити.

2:7 И која стоји, заробиће се и одвешће се, дјевојке њезине пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси.

2:8 Ниневија бијаше као језеро водено откако је; али бјеже. Станите, станите. Али се нико не обзире.

2:9 Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада.

2:10 Испразни се, и огоље, и опустје; и срце се растопи, кољена ударају једна о друго, и бол је у свијем бедрима, и лица су свјема поцрњела.

2:11 Гдје је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не бјеше да плаши?

2:12 Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа.

2:13 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождријети лавиће твоје, и истријебићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих.

3:1 Тешко граду крвничком, вас је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.

3:2 Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу,

3:3 Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља сијевају, и мноштво је побијенијех и сила мртвијех тјелеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца,

3:4 За мноштво курварства љупке курве, вјеште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.

3:5 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.

3:6 И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.

3:7 И ко те год види, бјежаће од тебе, и говориће: опустје Ниневија; ко ће је жалити? гдје ћу тражити оне који би те тјешили?

3:8 Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу ријекама, опточен водом, којему предња кула бјеше море и зидови му бјеху море?

3:9 Јачина му бјеше Хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји бјеху ти помоћници.

3:10 И он би пресељен, отиде у ропство, и дјеца његова бише размрскана по угловима свијех улица; и за главаре његове бацаше ждријеб, и сви властељи његови бише оковани у пута.

3:11 И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.

3:12 Сви ће градови твоји бити као смокве с ранијем родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.

3:13 Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождријети пријеворнице твоје.

3:14 Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.

3:15 Ондје ће те прождријети огањ, мач ће те исјећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.

3:16 Имаш трговаца више него што је звијезда на небу; хруштеви падоше, па одлетјеше.

3:17 Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлијећу, и мјесто им се не познаје гдје бјеху.

3:18 Задријемаше твоји пастири, царе Асирски, полијегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.

3:19 Нема лијека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?

Авак 1:1–17

1 Бреме које видје пророк Авакум.

2 Докле ћу, Господе, вапити а ти нећеш да чујеш? докле ћу ти викати: насиље! а ти нећеш да избавиш?

3 Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?

4 Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптјече праведника, зато суд излази изопачен.

5 Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дјело у ваше дане којега нећете вјеровати кад се стане приповиједати.

6 Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нијесу његова.

7 Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.

8 Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његовијех, и идући издалека коњици његови долетјеће као орао кад хити на лов.

9 Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни вјетар, покупиће робље као пијесак.

10 И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити потсмијех, смијаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.

11 Тада ће му се промијенити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од бога његова.

12 Нијеси ли ти од вијека, Господе Боже мој, свече мој? нећемо умријети; ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, стијено, за карање.

13 Чисте су очи твоје да не можеш гледати зла, и безакоња не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? мучиш, кад безбожник прождире правијега од себе?

14 И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

15 Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.

16 Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тијем дио његов претио и храна му изабрана.

17 Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?

Отк 15:1–8

1 И видјех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.

2 И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побиједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле Божије;

3 И пјеваху пјесму Мојсија слуге Божијега, и пјесму јагњетову, говорећи: велика су и дивна дјела твоја, Господе Боже сведржитељу, праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.

4 Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се судови твоји јавише.

5 И послије овога видјех, и гле, отвори се црква скиније свједочанства на небу,

6 И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бијеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;

7 И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.

8 И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.

Јов 40:24–41:8

19 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? замку му провући кроз нос?

20 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

21–22 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? или му шиљком провртјети чељусти? Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

23 Хоће ли учинити вјеру с тобом да га узмеш да ти буде слуга довијека?

24 Хоћеш ли се играти с њим као са птицом, или ћеш га везати дјевојкама својим?

25 Хоће ли се њим частити другови? раздијелити га међу трговце?

26 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

27 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.