Дан 358 од 365

Авак 2:1–3:19

2:1 На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

2:2 И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.

2:3 Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.

2:4 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.

2:5 А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

2:6 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато.

2:7 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

2:8 Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:9 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.

2:10 Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.

2:11 Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.

2:12 Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!

2:13 Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што?

2:14 Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

2:15 Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

2:16 Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

2:17 Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:18 Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле?

2:19 Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

2:20 А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!

3:1 Молитва пророка Авакума; за пјевање.

3:2 Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости.

3:3 Бог дође од Темана и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове.

3:4 Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова.

3:5 Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех.

3:6 Стаде, и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни.

3:7 Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској.

3:8 Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? еда ли се на ријеке распали гњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?

3:9 Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.

3:10 Видјеше те горе и уздркташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

3:11 Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега.

3:12 Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.

3:13 Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

3:14 Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.

3:15 Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.

3:16 Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

3:17 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

3:18 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.

3:19 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.

Соф 1:1–18

1 Ријеч Господња која дође Софонији сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијина, за времена Јосије сина Амонова, цара Јудина.

2 Све ћу узети са земље, говори Господ;

3 Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истријебићу људе са земље, говори Господ.

4 Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике Јерусалимске, и истријебићу из мјеста овога остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,

5 И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом.

6 И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за њ.

7 Мучи пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице.

8 И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одијело.

9 И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежем и пријеваром.

10 И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова.

11 Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истријебише се сви који носе сребро.

12 И у то ћу вријеме разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло.

13 И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће сједјети у њима; и саде винограде, али неће пити вина из њих.

14 Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњега, горко ће тада викати јунак.

15 Тај је дан дан, када ће бити гњев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла,

16 Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове.

17 И притијеснићу људе, те ће ићи као слијепи, јер згријешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и тјелеса њихова као гној.

18 Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гњева Господњега; и сву ће земљу прождријети огањ ревности његове; јер ће брзо учинити крај свјема становницима земаљским.

Отк 16:1–21

1 И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: идите, и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

2 И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.

3 И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.

4 И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.

5 И чух анђела воденога гдје говори: праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;

6 Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

7 И чух другога из олтара гдје говори: да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.

8 И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

9 И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.

10 И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.

11 И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.

12 И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.

13 И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.

14 Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.

15 Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

16 И сабра их на мјесто које се Јеврејски зове Армагедон.

17 И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: сврши се.

18 И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

19 И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.

20 И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше.

21 И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло..

Пс 148:1–14

1 Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини.

2 Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове!

3 Хвалите га, сунце и мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне!

4 Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!

5 Нека хвале име Господње, јер он заповједи и створише се.

6 Постави их засвагда и зававијек, даде наредбу, која неће проћи.

7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;

8 Огањ и град, снијег и магла, вјетар силни, који извршује ријеч његову.

9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,

10 Звијери и сва стока, бубине и птице крилате,

11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,

12 Момци и дјевојке, старци и дјеца,

13 Нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу.

14 Он је узвисио рог народа својега, славу свијех светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу њега.