Дан 359 од 365

Соф 2:1–3:20

2:1 Саберите се, саберите се, народе немили,

2:2 Док није изашао суд, и дан прошао као пљева, док није дошао на вас љути гњев Господњи, док није дошао на вас дан гњева Господњега.

2:3 Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините што је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гњева Господњега.

2:4 Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустјети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоријенити.

2:5 Тешко онима који живе по бреговима морским, народу Херетејском: ријеч је Господња на вас, Ханане, земљо Филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби.

2:6 И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада.

2:7 И тај ће крај бити остатку дома Јудина; ондје ће пасти; у домовима ће Аскалонским лијегати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово.

2:8 Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амоновијех којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њиховијех.

2:9 Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, мјесто копривама, и сланица и вјечна пустош: остатак народа мојега оплијениће их, и који остану од народа мојега наслиједиће их.

2:10 То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на њ.

2:11 Страшан ће им бити Господ, јер ће истријебити све богове земаљске, и њему ће се клањати сваки из својега мјеста, сва острва народна.

2:12 И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим.

2:13 И дигнуће руку своју на сјевер, и затрће Асириску, и Ниневију ће опустити да буде суха као пустиња.

2:14 И у њој ће лежати стада, свакојако звијерје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њезинијем; гласом ће пјевати на прозорима; пустош ће бити на праговима; јер ће се поскидати кедровина.

2:15 Таки ће бити весели град, који сједи без бриге, који говори у срцу свом: ја сам, и осим мене нема другога. Како опустје! поста ложа звијерју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком.

3:1 Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!

3:2 Не слуша гласа, не прима наука, не узда се у Господа, не приступа к Богу својему.

3:3 Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.

3:4 Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.

3:5 Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видјело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.

3:6 Истријебих народе, куле им се разорише, улице им опустих, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.

3:7 Рекох: побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим су чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дјела своја.

3:8 Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плијен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождријети сву земљу.

3:9 Јер ћу тада промијенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили му сложнијем раменима.

3:10 Испреко ријека Хуских који се мени моле, расијани моји, донијеће ми даре.

3:11 Тада се нећеш више стидјети ниједнога својих дјела, којима си ми згријешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.

3:12 И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.

3:13 Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховијем језик пријеваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.

3:14 Пјевај, кћери Сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска!

3:15 Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.

3:16 У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: не бој се; Сиону: немој да ти клону руке.

3:17 Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради пјевајући.

3:18 Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.

3:19 Гле, уништићу у оно вријеме све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, гдје су били под срамотом.

3:20 У оно вријеме довешћу вас, у оно вријеме сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свијем народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.

Отк 17:1–18

1 И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима;

2 С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина.

3 И уведе ме дух у пусто мјесто; и видјех жену гдје сједи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова.

4 И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега;

5 И на челу њезину написано име: тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима.

6 И видјех жену пијану од крви светијех и од крви свједока Исусовијех; и зачудих се чудом великијем кад је видјех.

7 И рече ми анђео: што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звијери што је носи и има седам глава и десет рогова.

8 Звијер коју си видио бјеше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нијесу у књигу живота од постања свијета, кад види звијер која бјеше, и није, и доћи ће опет.

9 Овдје је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена сједи.

10 И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јест, а други још није дошао; а кад дође за мало ће остати.

11 И звијер која бјеше и није, и она је осми, и јест од седморице и у пропаст иде.

12 И десет рогова, које си видио, то су десет царева, који царства још не примише, него ће област као цареви на једно вријеме примити са звијери.

13 Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звијери.

14 Ови ће се побити с јагњетом и јагње ће их побиједити, јер је господар над господарима и цар над царевима; и који су с њим, јесу позвани и избрани и вјерни.

15 И рече ми: воде, што си видио, гдје сједи курва, оно су људи и народи, и племена и језици.

16 И десет рогова, што си видио на звијери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њезино појешће и сажећи ће је огњем.

17 Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звијери, док се сврше ријечи Божије.

18 И жена, коју си видио, јест град велики, који има царство над царствима земаљскима.

Јов 41:9–26

40:28 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човјек, не пада ли?

41:1 Нема слободна који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

41:2 Ко ми је прије дао што, да му вратим? што је год под свијем небом, моје је.

41:3 Нећу мучати о удима његовијем ни о сили ни о љепоти стаса његова.

41:4 Ко ће му узгрнути горњу одјећу? к чељустима његовијем ко ће приступити?

41:5 Врата од грла његова ко ће отворити? страх је око зуба његовијех.

41:6 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

41:7 Близу су једна до друге да ни вјетар не улази међу њих.

41:8 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

41:9 Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице у зоре.

41:10 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

41:11 Из ноздрва му излази дим као из врелога лонца или котла.

41:12 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

41:13–14 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх. Уди меса његова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

41:15 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

41:16 Кад се дигне, дршћу јунаци, и од страха очишћају се од гријеха својих.

41:17 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стријела ни оклоп.