Дан 360 од 365

Аг 1:1–2:23

1:1 Друге године цара Дарија шестога мјесеца првога дана дође ријеч Господња преко Агеја пророка Зоровавељу сину Салатилову, управитељу Јудејском, и Исусу сину Јоседекову, поглавару свештеничком, говорећи:

1:2 Овако вели Господ над војскама говорећи: тај народ говори: још није дошло вријеме, вријеме да се сазида дом Господњи.

1:3 Зато дође ријеч Господња преко Агеја пророка говорећи:

1:4 Је ли вама вријеме да сједите у кућама својим обложенијем даскама, а овај је дом пуст?

1:5 Зато сада овако вели Господ над војскама: узмите на ум путове своје.

1:6 Сијете много, а увозите мало; једете, а не бивате сити; пијете, а не напијате се; одијевате се, а ниједан не може да се згрије; и који заслужује новце, меће их у продрт тоболац.

1:7 Овако вели Господ над војскама: узмите на ум путове своје.

1:8 Идите на гору, и донесите дрва, те зидајте дом; и биће ми мило, и прославићу се, вели Господ.

1:9 Изгледате много, а ето мало; и што унесете у кућу, ја раздухам; зашто? вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом.

1:10 Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њезина.

1:11 И дозвах сушу на земљу, и на горе, и на жито и на вино и на уље и на све што земља рађа, и на људе и на стоку и на сваки рад ручни.

1:12 И послуша Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков, поглавар свештенички, и сав остатак народни глас Господа Бога својега и ријечи пророка Агеја, како га посла Господ Бог њихов, и побоја се народ Господа.

1:13 И говори Агеј, посланик Господњи, народу као што га посла Господ, и рече: ја сам с вама, говори Господ.

1:14 И Господ подиже дух Зоровавељу сину Салатилову, управитељу Јудејском, и дух Исусу сину Јоседекову, поглавару свештеничком, и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога својега,

1:15 Двадесет четвртога дана шестога мјесеца, друге године цара Дарија.

2:1 Седмога мјесеца двадесет првога дана дође ријеч Господња преко Агеја пророка говорећи:

2:2 Кажи сада Зоровавељу сину Салатилову, управитељу Јудејском, и Исусу сину Јоседекову, поглавару свештеничком, и остатку народном говорећи:

2:3 Ко је међу вама остао који је видио овај дом у првој слави његовој? а какав ви сада видите? није ли према оном као ништа у вашим очима?

2:4 Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама.

2:5 По ријечи којом сам учинио завјет с вама кад изидосте из Мисира, дух ће мој стајати међу вама, не бојте се.

2:6 Јер овако вели Господ над војскама: још једном, домало, и ја ћу потрести небеса и земљу и море и суху земљу;

2:7 И потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свијех народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама.

2:8 Моје је сребро и моје је злато, говори Господ над војскама.

2:9 Слава ће овога дома пошљедњега бити већа него онога првога, вели Господ над војскама; и поставићу мир на овом мјесту, говори Господ над војскама.

2:10 Двадесет четвртога дана деветога мјесеца друге године Даријеве дође ријеч Господња преко Агеја пророка говорећи:

2:11 Овако вели Господ над војскама: упитај свештенике за закон, и реци:

2:12 Гле, ако би ко носио свето месо у скуту од хаљине своје, или би се скутом својим дотакао хљеба или варива или вина или уља или какога год јела, би ли се осветио? А свештеници одговорише и рекоше: не.

2:13 Потом рече Агеј: ако би се ко нечист од мртваца дотакао чега тога, хоће ли бити нечисто? А свештеници одговорише и рекоше: биће нечисто.

2:14 Тада Агеј одговори и рече: таки је тај народ и таки су ти људи преда мном, говори Господ, и тако је све дјело руку њиховијех, и што год приносе тамо, нечисто је.

2:15 А сада узмите на ум, од овога дана назад, прије него се положи камен на камен у цркви Господњој,

2:16 Прије тога кад ко дође ка гомили од двадесет мјера, бјеше десет; кад дође ка каци да добије педесет вједара из каце, бјеше двадесет;

2:17 Бих вас сушом и медљиком и градом, свако дјело руку ваших; али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

2:18 Узмите на ум, од тога дана назад, од дана двадесет четвртога мјесеца деветога, од дана кад се основа црква Господња, узмите на ум.

2:19 Има ли јоште сјемена у житници? ни винова лоза ни смоква ни шипак ни маслина још не роди; од овога ћу дана благословити.

2:20 Потом дође ријеч Господња други пут Агеју двадесет четвртога дана мјесеца говорећи:

2:21 Кажи Зоровавељу управитељу Јудејском, и реци: ја ћу потрести небо и земљу;

2:22 И превалићу пријесто царствима, и сатрћу силу царствима народнијем, превалићу кола и оне који сједе на њима, и попадаће коњи и коњици, сваки од мача брата својега.

2:23 У то вријеме, говори Господ над војскама, узећу тебе, Зоровавељу, сине Салатилов, слуго мој, говори Господ, и поставићу те као печат; јер сам те изабрао, говори Господ над војскама.

Зах 1:1–21

1 Осмога мјесеца друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:

2 Господ се врло разгњеви на оце ваше.

3 Зато им реци: овако вели Господ над војскама: вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама.

4 Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: овако вели Господ над војскама: вратите се са злијех путова својих и од злијех дјела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.

5 Оци ваши гдје су? и ти пророци живе ли довијека?

6 Али ријечи моје и уредбе моје које заповиједах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? те се они обратише и рекоше: како Господ над војскама бјеше намислио учинити нам према путовима нашим и по дјелима нашим, тако нам учини.

7 Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:

8 Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели.

9 И рекох: шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: ја ћу ти показати што је ово.

10 Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: ово су које посла Господ да облазе земљу.

11 И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.

12 Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем, на које се гњевиш већ седамдесет година?

13 А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима.

14 И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама: ревнујем за Јерусалим и за Сион веома.

15 И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих а они помогоше на зло.

16 Зато овако вели Господ: обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнуту преко Јерусалима.

17 Још вичи и реци: овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.

18 Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога.

19 И рекох анђелу који говораше са мном: што је то? А он ми рече: то су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.

20 Потом показа ми Господ четири ковача.

21 И рекох: шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.

Отк 18:1–24

1 И послије овога видјех другога анђела гдје силази са неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.

2 И повика јакијем гласом говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;

3 И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њезине.

4 И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.

5 Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.

6 Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.

7 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости нећу видјети.

8 За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

9 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,

10 Издалека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

11 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;

12 Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,

13 И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.

14 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.

15 Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

16 И говорећи: јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;

17 Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,

18 И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: ко је био као овај град велики?

19 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његова, јер у један час опустје!

20 Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

21 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и неће се више наћи;

22 И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога неће се чути у теби;

23 И видјело жишка неће се више свијетлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.

24 И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.

Јов 41:27–34

18–20 Њему је гвожђе као пљева, а мјед као труло дрво. Неће га потјерати стријела, камење из праће њему је као сламка; Као слама су му убојне справе, и смије се баченом копљу.

21 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

22 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

23 За собом оставља свијетлу стазу, рекао би да је бездана осиједјела.

24 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

25 Што је год високо презире, цар је над свијем звијерјем.